Obožavam piletinu. Prvo, vrlo brzo može da se pripremi. Dovoljno je da je pečete, ili kuvate nekih 10-15 minuta da biste imali bezbednu i dovoljno termički obrađenu hranu na stolu. Kad je piletina u pitanju, uvek se plašim da ne "pokupimo" neku salmonelu, zato se uvek trudim da je dovoljno dugo pripremam, ali opet i dovoljno kratko da kao rezultat ne bih dobila neko sasušeno i suvo meso.

Recept za pohovano meso, ali po mom ukusu, onako kako ja najviše volim. U stvari, nije baš klasično pohovanje, jer u ovom receptu nema brašna i jaja.

Ne spadam u osobe koje se previše oduševljavaju morskom ribom, a to je posledica odrastanja na "zdravoj" vojvođanskoj hrani. Šalu na stranu, stvarno mnogo više volim domaću, rečnu, sveže upecanu ribu. Morska riba bi trebala da se jede bar dva puta nedeljno (po mišljenjima onih koji to znaju mnogo bolje od mene), ali jednostavno ne volim onu koja se prodaje ovde u Novom Sadu. Ista riba na moru je neka sasvim druga priča, kao da nije reč o istoj hrani.

Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.

Za ćufte je potrebno ili skinuti meso sa celog pileta pa samleti, ili kupiti vec otkoskano meso bataka ili belog mesa, najbolje je mešano. Pošto piletina nema neki jak miris, da bi se ćufte "obogatile" može se naseckati malo dimljene šunke (ili nekog drugog dimljenog mesa npr. kobasice) i sira (trapista, kačkavalja ili nekog drugog tvrđeg sira).

Razmišljala sam se da li uopšte da pišem recept za parikaš, kad je to jelo koje, imam utisak, svi znaju i jelo koje,osim rostilja, svi prvo nauče da kuvaju. Sećam se, kad smo krenuli kao klinci na kampovanja, postojala su tri jela koja su se spremala i koja su svi, sa manje ili vise uspeha, znali da spreme: roštilj, riblja čorba i pileći paprikaš. Koliko čujem (videla i probala nisam) i moja deca, kada idu na takve vrste druženja, nemaju mnogo drugačiji jelovnik...

Jelo koje možete praviti od gotovih i kupovnih njoka, možete i sami praviti testeninu, možete koristiti sveže pečenu piletinu, ili vam ovaj recept može poslužiti kao ideja za jelo do ostataka mesa i krompira od jednog nedeljnog ručka.

Ovo jelo može da se pravi i od svinjskih ili telećih nemasnih šnicli, ćurećeg ili pilećeg belog mesa. Poenta ovog recepta je da se pečenjem, kuvanjem u pavlaci meso malo omekša.

Osnovni sastojci: 4 fileta soma pangasius (ili neke druge ribe kojoj su izvađene kosti), 1 kg mladih krompirića. Ova vrlo čudna riba se kod nas u prodavnicama pojavila pre nekoliko godina, zovu je još i afrički som ili vijetnamski som. Pronašla sam nekoliko sajtova koji strašno kritikuju ovu ribu (o zagađenoj vodi u kojoj se gaji, o neispravnom skladištenju, o tomekako su pune kojekakve hemije i lekova i sl.), dok ima i onih koji je hvale. Sad ne znam kome verovati. Mi je jedemo i do sada nismo imali nekih problema, a da li će tako i ostati to ćemo još videti.

Za nas četvoro u kući obično kupujem oko kilograma očišćene ribe. U slučaju ovog recepta takođe, samo što sam pastrmku isfiletirala, jer mi je brže i jednostavnije za pečenje. Naravno da može da se peče i u komadu ili da se kupi već isfiletirana. Šta ko voli, princip je isti, jedino se menja vreme koje je potrebno da se riba ispeče. Pošto ja ne volim da stojim dugo pored šporeta (mislim da sam o tome već pisala, ali nije na odmet da ponovim), za mene najjednostavniji način pripreme je u rerni i to ne samo ovog jela, nego uopšte. U rerni možete peći i kuvati gotovo sve i dok to traje možete raditi neke druge stvari ;)