Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju.

Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.

Jedno od veoma skupih jela. Ne toliko po ceni namirnica (mada ni ona nije zanemarljiva), koliko po vremenu utrošenom za pripremu istog. Ako se ipak odlučite da isprobate recept, pretpostavljam da ili mnogo volite kesten ili imate više slobodnog vremena... ili ste i vi kulinarski "istraživač" kao i ja. Guliti skuvano kestenje je mnogo dugo, zamorno, smarajuće i dosadno. Može biti da ja ne znam kako se to kestenje kuva i čisti, ali svakako da biste očistili neku količinu potrebno je vreme.

Orijentalno u nazivu je zato što sam koristila začine koji pripadaju grupi orijentalnih začina, zato što je patlidžan poreklom sa Bliskog istoka i zato što sam u ovom jelu koristila juneće meso. Osim toga, negde na netu sam pronašla jedan sličan recept, sa patlidžanom i jagnjetinom, a jagnjetina ne spada u hranu koju volim da jedem, mada ni patlidžan nije nešto što preterano volim... ali sve u svemu evo jedne zanimljive kombinacije namirnica i začina. Najbolje od svega je što nije potrebno mnogo vremena za njegovu pripremu.

Šta je potrebno od namirnica:

Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi u kotliću, pečenju ribe u talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

Pfff... je l' musaka il' lazanja? Mogla bi da se zove i lasaka i muzanja, što u prevodu znači jelo koje najviše liči na musaku sa italijansko-mediteranskim šmekom. Ne mogu da kažem da muzanja može da se meri sa pravom lazanjom, ali jeste mnogo ukusnija od one obične musake - da li sam već spominjala da ih ne volim? :)

Kako smo došli do ove ideje i ko se setio, da li Zeka ili ja, nešto se baš i ne sećam, ali glavni uzrok je svakako to što se menta u mojoj baštici na terasi, lepo razbokorila, čak i više nego lepo. Naravno, morala sam da pronađem način kako da je potrošim, a da to ne bude u obliku čaja.

Ukratko: brzo, jednostavno i ukusno.

U toku proleća i leta, kada je vreme lepo i toplo, nikako nisam raspoložena da to lepo vreme provodim u kuhinji za šporetom. Mada kad bolje razmislim, nikad i nisam raspoložena da provodim mnogo vremena pored šporeta (što se i ovde vidi po učestalosti novih recepata). Svakako da je najjednostavnije, najbrže i najlakše, nebitno da li je leto ili ne, praviti salate od svežeg povrća ili voća, a meni to i najviše prija kada je toplo - pogotovo paradajz. Ali ako već nešto treba da kuvam, onda se trudim da to bude što brže i jednostavnije.

Za one ljude, "profesionalce", koji vole jagnjetinu takvu kakva je, pečena na ražnju ili na neki drugi tradicionalni način, ovakav recept može biti suvišan. Ali, ako spadate u grupu ljudi "amatera", ili kao što sam npr. ja, da ne uživate baš previše u jagnjetini, ovo je jedan od mogućih načina kako da od jagnjećeg mesa pripremite jedan ukusan, zanimljiv i ne baš uobičajen za naše prostore, obrok. Verujte da je stvarno ukusan, pogotovo ako to kaže neko kao ja, koja ne volim jagnjetinu i jedem je samo baš ako nema ništa drugo.