Jedan od bržih i jednostavnijih obroka. Skoro pa da mi treba više vremena da napišem kako se pravi, nego što je potrebno za njegovu pripremu.

Pohovano meso kao pohovano meso, jedina je razlika što se peče u rerni a ne prži u tiganju. Svaki put kad spominjem pečenje (ili prženje), predlažem da to radite u rerni, iz prostog razloga jer je tako brže i jednostavnije, pogotovo kad je ovakvo jelo u pitanju. Na mnogo manje masnoće i za kraće vreme možete ispeći veću količinu mesa nego u običnom tiganju.

Testo spremljeno na bilo koji način je moja omiljena hrana (osim testo s kupusom). Teško mi je da se odlučim koje mi je najomiljenije, ali ovo jelo jeste jedno od boljih. Najbolje od svega je što ovo jelo ne samo da je ukusno, nego se izuzetno brzo i jednostavno sprema, a ako imate svoju malu "plantažu" bosiljka na terasi kao ja (ili kupite struk bosiljka na pijaci) i sami pravite pesto sos, onda ovo jelo nije čak ni skupo.

Koliko mogu da se setim, ne poznajem nikog  ko ovo ne voli da jede (što znači da u mom okruženju nema vegetarijanaca), a za sebe mogu da kažem da sam stvorila uslovni refleks: lučenje želudačnih sokova na sam pomen ove hrane. Moram da priznam i da mi je ovo jelo jedno od omiljenih - nikako ne mogu da ga se zasitim. Jedino što ne mogu da ga svrstam u baš zdravu hranu i nikako se ne uklapa u tekst o uravnoteženoj ishrani - ali je zato zdravo dobro.

Već sam spominjala ovde ranije, da mi morska riba nije neki favorit, ali zato ova naša domaća, rečna riba jeste, pogotovo još ako je sveža, tek upecana, a da ne kažem da najviše volim onu koju sama upecam. E sad, moram da priznam da se to vrlo retko dešava, iz prostog razloga jer veoma retko i idem na pecanje. Postoji i velika razlika između: ići na pecanje radi pecanja i pecanja radi ulova. Ja spadam u onu prvu grupu (mada bi mnogi pecaroši rekli da to kažu oni koji nikad nisu upecali veliku ribu). Ići na pecanje za mene je poseban doživljaj: biti na vodi, gde nema buke, gužve, pustiti "mozak na pašu"...

Postoje razne varijante pita, od različitih vrsta kora, sa različitim punjenima, slane, slatke... od čega sve mogu da se prave zavisi samo od mašte onoga ko ih sprema. Ovoga puta pita sa mesom.

Obožavam piletinu. Prvo, vrlo brzo može da se pripremi. Dovoljno je da je pečete, ili kuvate nekih 10-15 minuta da biste imali bezbednu i dovoljno termički obrađenu hranu na stolu. Kad je piletina u pitanju, uvek se plašim da ne "pokupimo" neku salmonelu, zato se uvek trudim da je dovoljno dugo pripremam, ali opet i dovoljno kratko da kao rezultat ne bih dobila neko sasušeno i suvo meso.

Recept za pohovano meso, ali po mom ukusu, onako kako ja najviše volim. U stvari, nije baš klasično pohovanje, jer u ovom receptu nema brašna i jaja.

Ne spadam u osobe koje se previše oduševljavaju morskom ribom, a to je posledica odrastanja na "zdravoj" vojvođanskoj hrani. Šalu na stranu, stvarno mnogo više volim domaću, rečnu, sveže upecanu ribu. Morska riba bi trebala da se jede bar dva puta nedeljno (po mišljenjima onih koji to znaju mnogo bolje od mene), ali jednostavno ne volim onu koja se prodaje ovde u Novom Sadu. Ista riba na moru je neka sasvim druga priča, kao da nije reč o istoj hrani.

Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.