Ideju za ovaj recept sam dobila od recepta za tzv. biftek Wellington. Da ne bude zabune, osim lisnatog testa, biftek Velington i rolovani, punjeni svinjski file, nemaju ništa zajedničko. Ali ni ova karađorđeva šnicla nije klasična, jer sam umesto da je ispohujem ispekla u lisnatom testu. Zato sam povezala ta dva naziva, jer je ovaj recept u stvari nešto između ta bifteka Velington i Karađorđeve šnicle.

Karađorđeva šnicla ili devojački san (kakve su u nekim restoranima mogle bi se nazvati i noćnom morom, ali o toj temi nekom drugom prilikom), ili Cordon bleu (mada se plava traka ne roluje nego se samo preklopi i pohuje), ili... ne znam da li ima još i kakvih sve ima naziva za ovako pohovano meso.

Recept sam dobila od mog imenjaka Cileta, odnosno tate mog drugara Žileta.

Kari nije jedan od mojih omiljenih začina, i zato uvek imam malu odbojnost prema jelima koja u svom nazivu imaju "kari". Ali, ovog puta sam morala probati salatu od ribe sa karijem iz poštovanja prema Ciletu. Uf... kako bih pogrešila da je nisam probala...

Kada pišem o rečnoj ribi, znam šta i o čemu da pišem, znam da opišem kako pojedine vrste razlikovati, kakvog su ukusa, izgleda... kada je morska riba u pitanju - skoro pa da sam totalni duduk. Poznajem i znam da razlikujem nekoliko osnovih vrsta kao što su orada, brancin, zubatac, skuša, oslić... i otprilike se tu moje poznavanje morske ribe završava. Ostali morski plodovi: školjke, rakovi glavonošci... za mene su teška "egzotika", koju uzgred baš i ne volim.

U receptu losos u balzamiku sam pisala o načinu pečenja lososa, ovaj recept je sličan tom, bar kada je pečenje ribe u pitanju. Ono što je drugačije je sos.

Kao što sam i onda rekla, losos ne sme dugo da se peče i da se presuši. Dobro pečen losos znači da ostane roza u sredini. Za njega važi isti savet, kao i za biftek: nemojte ga prepeći! Ili ga pripremajte kako treba, ili nemojte nikako. Šteta je davati mnogo novaca za nešto što možete napraviti i od bilo koje druge ribe/mesa.

Kod mene na terasi, sezona bosiljka je u punom jeku, što znači da je pesto i bosiljak jedan od aktuelnih sastojaka u hrani koju spremam.  Ovog puta nešto vrlo jednostavno, lako za pripremu i nešto što ne zahteva mnogo vremena.

Verujem da osim mene, ima još onih koji baš i ne vole miris jagnjetine. Za takve, kao ja, koji je ne vole, a čak i ako volite jagnjetinu, nije na odmet da probate da je pripremite na novi način. Osim toga, bar oni koje ja poznajem, uz jagnjetinu obavezno piju pivo. A kada je već tako zašto i jagnjetina ne bi bila skuvana u pivu?

Umesto teleće kolenice možete peći i svinjske butkice ili meso od buta ili plećke, ali moram da kažem da su teleće kolenice ipak najlepše, najmekše i najslađe.

Za 4 osobe potrebno je 4 fileta ili oko 200 g oslića po osobi. Naravno, umesto oslića možete koristiti i neku drugu filetiranu ribu, u zavisnosti od vašeg ukusa ili od onoga šta možete da kupite.

Ovi sendviči sa lososom i renom su jednostavno savršeni! Sve što je savršeno mora biti jednostavno, inače ne bi bilo savršeno... :)