fbpx

U toku proleća i leta, kada je vreme lepo i toplo, nikako nisam raspoložena da to lepo vreme provodim u kuhinji za šporetom. Mada kad bolje razmislim, nikad i nisam raspoložena da provodim mnogo vremena pored šporeta (što se i ovde vidi po učestalosti novih recepata). Svakako da je najjednostavnije, najbrže i najlakše, nebitno da li je leto ili ne, praviti salate od svežeg povrća ili voća, a meni to i najviše prija kada je toplo - pogotovo paradajz. Ali ako već nešto treba da kuvam, onda se trudim da to bude što brže i jednostavnije.

Davno sam pronašla ovaj recept na nekom sajtu koji se bavio zdravom ishranom, taj sajt više i ne postoji, ali znam da su tamo pisali kako je kombinacija niskokalorične ćuretine i crnog meksičkog pasulja bogatog antioksidantima kažu idealna. Ali, i bez obzira na nutritivne vrednosti ovog obroka, pasulj sa ćuretinom je odlično jelo i veoma brzo i lako se sprema.

Za one ljude, "profesionalce", koji vole jagnjetinu takvu kakva je, pečena na ražnju ili na neki drugi tradicionalni način, ovakav recept može biti suvišan. Ali, ako spadate u grupu ljudi "amatera", ili kao što sam npr. ja, da ne uživate baš previše u jagnjetini, ovo je jedan od mogućih načina kako da od jagnjećeg mesa pripremite jedan ukusan, zanimljiv i ne baš uobičajen za naše prostore, obrok. Verujte da je stvarno ukusan, pogotovo ako to kaže neko kao ja, koja ne volim jagnjetinu i jedem je samo baš ako nema ništa drugo.

Pre par nedelja sam na nekom od stranih TV kanala naleteo na neku kulinasrko-putopisno emisiju o Tajlandu i njihovoj nacionalnoj kuhinji u kojoj je voditelj obilazio prebogate tajlandske pijace, mnogobrojne ulične prodavce neobičnih zalogaja i prepune živopisne restorane nacionalne kuhinje. Pošto iz iskustva znam da se u ovakvim emisijama može pokupiti i poneki egzotičan recept, pomno sam pratio „fabulu radnje".

Nije baš klasična slana torta, ali liči kada se preseče. Da li je dijetalno ili ne, to je već neko drugo pitanje. A da li je zdravo dobro - to jeste. Ako vodite računa o količini masnoće koju unosite u organizam, zadržite se ipak na belom mesu  pečenom na roštilju. 

Moja verzija tzv. mandarinske piletine, ili kinesko jelo na vojvođanski način, ili vojvođansko jelo na kineski način... kako god, sve u svemu, ovo je još jedna mesno-voćna varijanta.

Iako nisam neki ljubitelj kineske hrane, ovo jelo sam uspela da prilagodim svom ukusu. Uglavnom, to prilagođavanje se svodi na to, da jela ne budu slatka.

 

Prošle nedelje sam pisala kako spremam meso sa povrćem na kineski način (kineska "fast food"), a ove nedelje je na redu slična kombinacija namirnica, pripremljena na naš domaći način, kao "slow food" ili kao hrana koja se sprema dugo i polako. Ako bih upotrebila ono čuveno "ima se, može se - nema se, mora se", očigledno je, da je kod nas, ako ništa drugo, vremena uvek bilo na pretek. A kad pričam o sporoj hrani, onda tu svakako spada priprema hrane "ispod sača" (ispod poklopca) ili priprema hrane na vatri odn.ognjištu. Iako spremanje hrane ispod sača ne spada u tradicionalnu vojvođansku kuhinju, to nije razlog da se i ovde ta vrsta hrane ne sprema i ne jede, čak postoji dosta pečenjara i restorana u gradu koji spremaju hranu na ovaj način.

Ovo "orli" zvuči kao da je u pitanju neko mnogo komplikovano, "fensi" jelo, a u stvari je sasvim jednostavno, ako zanemarim to što ne mogu da ga pečem u rerni! I to je jedini razlog što ga ne pravim češće. Kad malo bolje razmislim i nije baš jedini, jer koliko ima holesterola i loših masti u ovom jelu bolje da ga nikad nisam ni probala. Ali...

Ono što većina nas zove kineskom hranom, u stvari je samo jedan malecni deo kineske kuhinje, čija se osnovna podela odnosi  na oblasti iz kojih potiče kao što su pekinška, šangajska, kantonska, sečuanska, itd...  Takođe, tu nama poznatu hranu, možemo smatrati i jednom vrstom kineske "brze" hrane koja, ako je uporedimo sa ostalom "trash" i "junk" brzom hranom, i nije tako loša - naprotiv! Ova vrsta hrane podrazumeva veće količine svežeg povrća koje kratkim prženjem gubi mnogo manje hranljivih i korisnih sastojaka u odnosu na onu našu tradicionalnu "slow food" pripremu, odn. celodnevno krčkanje.

Prednost gajenja bosiljka na terasi, je što znam da je čist, neprskan, organski gajen... em što je sve ukusnije kada sama uzgajim ili napravim. Pred kraj sezone (a to je skoro do prvih mrazeva), sveže listove bosiljka operem i poslažem u vrećice i stavim u zamrzivač i po potrebi ih vadim i koristim kao svež bosiljak. Naravno da nikad ne može biti tako lep mirišljav i ukusan kao svež, ali je ipak daleko bolji od onog sušenog. Ukratko, ima se može se... a ako nemate svoj pesto sos, u supermarketima kupite gotov (i višestruko skuplji od onog koji možete sami napraviti).

Prikaži dalje...
Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije