Testo spremljeno na bilo koji način je moja omiljena hrana (osim testo s kupusom). Teško mi je da se odlučim koje mi je najomiljenije, ali ovo jelo jeste jedno od boljih. Najbolje od svega je što ovo jelo ne samo da je ukusno, nego se izuzetno brzo i jednostavno sprema, a ako imate svoju malu "plantažu" bosiljka na terasi kao ja (ili kupite struk bosiljka na pijaci) i sami pravite pesto sos, onda ovo jelo nije čak ni skupo.

Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.

Koliko mogu da se setim, ne poznajem nikog  ko ovo ne voli da jede (što znači da u mom okruženju nema vegetarijanaca), a za sebe mogu da kažem da sam stvorila uslovni refleks: lučenje želudačnih sokova na sam pomen ove hrane. Moram da priznam i da mi je ovo jelo jedno od omiljenih - nikako ne mogu da ga se zasitim. Jedino što ne mogu da ga svrstam u baš zdravu hranu i nikako se ne uklapa u tekst o uravnoteženoj ishrani - ali je zato zdravo dobro.

Za ćufte je potrebno ili skinuti meso sa celog pileta pa samleti, ili kupiti vec otkoskano meso bataka ili belog mesa, najbolje je mešano. Pošto piletina nema neki jak miris, da bi se ćufte "obogatile" može se naseckati malo dimljene šunke (ili nekog drugog dimljenog mesa npr. kobasice) i sira (trapista, kačkavalja ili nekog drugog tvrđeg sira).

Postoje razne varijante pita, od različitih vrsta kora, sa različitim punjenima, slane, slatke... od čega sve mogu da se prave zavisi samo od mašte onoga ko ih sprema. Ovoga puta pita sa mesom.

Razmišljala sam se da li uopšte da pišem recept za parikaš, kad je to jelo koje, imam utisak, svi znaju i jelo koje,osim rostilja, svi prvo nauče da kuvaju. Sećam se, kad smo krenuli kao klinci na kampovanja, postojala su tri jela koja su se spremala i koja su svi, sa manje ili vise uspeha, znali da spreme: roštilj, riblja čorba i pileći paprikaš. Koliko čujem (videla i probala nisam) i moja deca, kada idu na takve vrste druženja, nemaju mnogo drugačiji jelovnik...

Obožavam piletinu. Prvo, vrlo brzo može da se pripremi. Dovoljno je da je pečete, ili kuvate nekih 10-15 minuta da biste imali bezbednu i dovoljno termički obrađenu hranu na stolu. Kad je piletina u pitanju, uvek se plašim da ne "pokupimo" neku salmonelu, zato se uvek trudim da je dovoljno dugo pripremam, ali opet i dovoljno kratko da kao rezultat ne bih dobila neko sasušeno i suvo meso.

Jelo koje možete praviti od gotovih i kupovnih njoka, možete i sami praviti testeninu, možete koristiti sveže pečenu piletinu, ili vam ovaj recept može poslužiti kao ideja za jelo do ostataka mesa i krompira od jednog nedeljnog ručka.

Recept za pohovano meso, ali po mom ukusu, onako kako ja najviše volim. U stvari, nije baš klasično pohovanje, jer u ovom receptu nema brašna i jaja.

Ovo jelo može da se pravi i od svinjskih ili telećih nemasnih šnicli, ćurećeg ili pilećeg belog mesa. Poenta ovog recepta je da se pečenjem, kuvanjem u pavlaci meso malo omekša.