Davno sam pronašla ovaj recept na nekom sajtu koji se bavio zdravom ishranom, taj sajt više i ne postoji, ali znam da su tamo pisali kako je kombinacija niskokalorične ćuretine i crnog meksičkog pasulja bogatog antioksidantima kažu idealna. Ali, i bez obzira na nutritivne vrednosti ovog obroka, pasulj sa ćuretinom je odlično jelo i veoma brzo i lako se sprema.

Pileće belo meso može da se pravi na bezbroj različitih načina, u raznim kombinacijama jer je neutralnog mirisa i ukusa. Možda ćete pomisliti da je ovo neka čudna i neobična kombinacija, ali suve šljive se, bar kad su ovi naši krajevi u pitanju, često koriste i u slanim jelima. Iako imaju slasti, nisu previše slatke u slanim kombinacijama, jer taj njihov ukus i malo nadimljeni miris daju fenomenalnu notu mesu, pogotovo obogaćuju neutralnu piletinu.

Pre par nedelja sam na nekom od stranih TV kanala naleteo na neku kulinasrko-putopisno emisiju o Tajlandu i njihovoj nacionalnoj kuhinji u kojoj je voditelj obilazio prebogate tajlandske pijace, mnogobrojne ulične prodavce neobičnih zalogaja i prepune živopisne restorane nacionalne kuhinje. Pošto iz iskustva znam da se u ovakvim emisijama može pokupiti i poneki egzotičan recept, pomno sam pratio „fabulu radnje".

Nema veze sa lastinim i ostalim gnezdima, ali ima veze sa pticom zvanom pile, uz dodatak paradajza i špageta. Tačnije piletina sa testeninom u sosu od paradajza.

Moja verzija tzv. mandarinske piletine, ili kinesko jelo na vojvođanski način, ili vojvođansko jelo na kineski način... kako god, sve u svemu, ovo je još jedna mesno-voćna varijanta.

Iako nisam neki ljubitelj kineske hrane, ovo jelo sam uspela da prilagodim svom ukusu. Uglavnom, to prilagođavanje se svodi na to, da jela ne budu slatka.

Jedan od bržih i jednostavnijih obroka. Skoro pa da mi treba više vremena da napišem kako se pravi, nego što je potrebno za njegovu pripremu.

Ovo "orli" zvuči kao da je u pitanju neko mnogo komplikovano, "fensi" jelo, a u stvari je sasvim jednostavno, ako zanemarim to što ne mogu da ga pečem u rerni! I to je jedini razlog što ga ne pravim češće. Kad malo bolje razmislim i nije baš jedini, jer koliko ima holesterola i loših masti u ovom jelu bolje da ga nikad nisam ni probala. Ali...

Pohovano meso kao pohovano meso, jedina je razlika što se peče u rerni a ne prži u tiganju. Svaki put kad spominjem pečenje (ili prženje), predlažem da to radite u rerni, iz prostog razloga jer je tako brže i jednostavnije, pogotovo kad je ovakvo jelo u pitanju. Na mnogo manje masnoće i za kraće vreme možete ispeći veću količinu mesa nego u običnom tiganju.

Prednost gajenja bosiljka na terasi, je što znam da je čist, neprskan, organski gajen... em što je sve ukusnije kada sama uzgajim ili napravim. Pred kraj sezone (a to je skoro do prvih mrazeva), sveže listove bosiljka operem i poslažem u vrećice i stavim u zamrzivač i po potrebi ih vadim i koristim kao svež bosiljak. Naravno da nikad ne može biti tako lep mirišljav i ukusan kao svež, ali je ipak daleko bolji od onog sušenog. Ukratko, ima se može se... a ako nemate svoj pesto sos, u supermarketima kupite gotov (i višestruko skuplji od onog koji možete sami napraviti).

Testo spremljeno na bilo koji način je moja omiljena hrana (osim testo s kupusom). Teško mi je da se odlučim koje mi je najomiljenije, ali ovo jelo jeste jedno od boljih. Najbolje od svega je što ovo jelo ne samo da je ukusno, nego se izuzetno brzo i jednostavno sprema, a ako imate svoju malu "plantažu" bosiljka na terasi kao ja (ili kupite struk bosiljka na pijaci) i sami pravite pesto sos, onda ovo jelo nije čak ni skupo.