Obožavam piletinu. Prvo, vrlo brzo može da se pripremi. Dovoljno je da je pečete, ili kuvate nekih 10-15 minuta da biste imali bezbednu i dovoljno termički obrađenu hranu na stolu. Kad je piletina u pitanju, uvek se plašim da ne "pokupimo" neku salmonelu, zato se uvek trudim da je dovoljno dugo pripremam, ali opet i dovoljno kratko da kao rezultat ne bih dobila neko sasušeno i suvo meso.

Jelo koje možete praviti od gotovih i kupovnih njoka, možete i sami praviti testeninu, možete koristiti sveže pečenu piletinu, ili vam ovaj recept može poslužiti kao ideja za jelo do ostataka mesa i krompira od jednog nedeljnog ručka.

Recept za pohovano meso, ali po mom ukusu, onako kako ja najviše volim. U stvari, nije baš klasično pohovanje, jer u ovom receptu nema brašna i jaja.

Ovo jelo može da se pravi i od svinjskih ili telećih nemasnih šnicli, ćurećeg ili pilećeg belog mesa. Poenta ovog recepta je da se pečenjem, kuvanjem u pavlaci meso malo omekša.

Iako deluje možda komplikovano - nije. Vrlo je jednostavno, kao i većina ostalih jela koje spremam, moj osnovni "kuhinjski" moto: što manje vremena provoditi u kuhinji za šporetom (u kuhinji još i nekako, ali za šporetom nikako). U spremanju hrane najviše vremena mi oduzima priprema: pranje, seckanje i sl. Samo kuvanje (ili pečenje) je nešto što šporet "sam" treba da odradi.

Nisam mogla da smislim originalniji i bolji naziv za ovaj rucak,  a kako je većina začina ono što smatramo orijentalnim, tako su i bataci dobili  ime.  Piletina spada u ona "posnija" mesa, ali to nije jedini razlog zbog kojeg ga vrlo često spremam. Kombinacijom različitih načina pripreme, različitih začina i priloga, može se napraviti neverovatno velik broj različitih jela. Šta je potrebno:

Za ćufte je potrebno ili skinuti meso sa celog pileta pa samleti, ili kupiti vec otkoskano meso bataka ili belog mesa, najbolje je mešano. Pošto piletina nema neki jak miris, da bi se ćufte "obogatile" može se naseckati malo dimljene šunke (ili nekog drugog dimljenog mesa npr. kobasice) i sira (trapista, kačkavalja ili nekog drugog tvrđeg sira).

 Prvi recept napisan na kuvarancijama.

Razmišljala sam se da li uopšte da pišem recept za parikaš, kad je to jelo koje, imam utisak, svi znaju i jelo koje,osim rostilja, svi prvo nauče da kuvaju. Sećam se, kad smo krenuli kao klinci na kampovanja, postojala su tri jela koja su se spremala i koja su svi, sa manje ili vise uspeha, znali da spreme: roštilj, riblja čorba i pileći paprikaš. Koliko čujem (videla i probala nisam) i moja deca, kada idu na takve vrste druženja, nemaju mnogo drugačiji jelovnik...