Pizza ili pica od mesa znači da umesto testa za podlogu koristite mleveno meso. Zašto tako? Ako ste netolerantni na gluten, nemate brašna ili kvasca (ili nijedno od ta dva), a volite meso, onda je ovakva podloga od mesa idealno rešenje.

Pržena džigerica sa belim lukom i pire krompirom je jednostavno, jeftino i klasično jelo koje može da se pravi kako od pileće, ćureće, svinjske, teleće džigerice, jetrice, džige,...

Isdproban recept za kineščiće sa bloga Gage - Moje grne. Bez obzira što nemam pojma odakle im naziv (možda zato što su žuti?), ovi pečeni kinezi su stvarno odlični. Naziv jela jeste "egzotičan", ali u ovom receptu nema ni slepih miševa, niti nekih drugih čudnih i nesvakidašnjih sastojaka. Sve je vrlo jednostavno, jeftino i uobičajeno.

Piletinu možete pripremati na "milion" načina i sa "milion" začina, a piletina, kikiriki i kari su kombinacija sa kojom sigurno nećete pogrešiti (pogledajte recept za lazanju sa piletinom i kikirikijem i recept za piletinu sa puterom od kikirikija).

Gulaš čorba liči na klasični goveđi gulaš, s tom razlikom što je jelo čorbastije (odatle i naziv), može da joj se doda povrće kao i u svaku čorbu i ima mnogo manje crnog luka nego pravi gulaš.  Kako god da nazovete ovo jelo, ono je idealno da ga kuvate kako u ekspres loncu tako i u kotliču na otvorenoj vatri, a možete napraviti i veću količinu jela, zamrznuti ga, vaditi iz zamrzivača i podgrevati po potrebi.

Pohovani mesni narezak je davnih sedamdesetih godina prošlog veka, bilo vrlo popularno jelo. Mislim da je mali broj ljudi iz moje generacije a da ga barem jednom nisu jeli. Možda je tada narezak bio drugačiji i bolji u odnosu na današnji, ne znam, ali tada je meni to bilo super jelo. A možda je sve to zato što većina dece i danas uglavnom voli baš tu "džank" i brzu hranu, jedino što je ona sada lepše i drugačije upakovana.

Ćevapi ili ćevapčići ako volite da im tepate, isti naziv ali sa toliko različitih recepata da im se ne zna broj, a svaka varijanta recepta je "ona prava". Pravi ćevap je i onaj nastao u Grčkoj ili Turskoj pre mnogo godina, ali su pravi i sarajevski, banjalučki ili leskovački ćevap,... svaki od njih ima svoje posebnosti i sličnosti. Osnovna sličnost je mleveno meso, ali ono je i osnovna različitost - svi su pravljeni od mesa različitih životinja. Sarajevski ćevap je najčešće od čiste govedine (junetine) ili sa veoma malim procentom ovčetine, banjalučki od ovčetine (ili mešavine s malim procentom junetine), srbijanski ili leskovački ćevap je mešavina svinjskog mesa i manjeg procenta junećeg i/ili ovčijeg mesa.

Klasični restoranski meni „a la kard“ (À la carte), barem kod nas, obavezno sadrži jelo koje se zove "natur šnicla". Tanko isečena, pečena/dinstana šnicla, bila ona teleća, juneće, svinjska,... u sosu od sopstvenog pečenja (ponekad i uz dodatak gljiva), sa prilogom od pirinča (koji se najčešće naziva rizi-bizi) ili pire krompira. Da bi od jednog ovako običnog i jednostavnog recepta napravili i dobili odlično i bogato jelo potrebno je samo da koristite kvalitetne sastojke kao što su npr. teletina i vrganji. Sama priprema jela je, kao što već napisah, vrlo jednostavna.

Kobasice sa kiselim kupusom na 3 načina, ili recept je tri u jedan (3 u 1). Sastojci su isti ili slični, razlikuje se način pripreme, a krajnji rezultat se razlikuje i po izgledu i po ukusu.

Svinjska butkica kuvana u pivu, a nakon toga zapečena u rerni kako bi se napravila zlatna, krckava kožurica, a da ispod te krckavosti ostane meko i sočno meso. Jelo koje s pravom može da se nazove "food porn".