Spadam u one koji ne gaje cveće, ali gajim začinske biljke. Mislim, gajim ih na terasi i u bašti za ličnu upotrebu. Trudim se da uvek imam neki od svežih začina, koliko god je to moguće. Uglavnom se biljke brzo smenjuju u saksijama, kako ih trošim i zamenjujem novim.
Većinu svežih začinskih biljaka možete i sami gajiti u saksijama na terasi ili u lejama u baštama. To zavisi od vas, vaše volje i prostora koji imate na raspologanju.
Što se mene tiče, gajenje začinskog bilja je mnogo korisnije, lepše i mirisnije od gajenja nekog sezonskog cveća – cele godine imam zelenu, mirisnu bašticu koja mi osim toga veoma koristi i u kuhinji.
Abeceda svežih začina
Bosiljak (eng. Basil, lat. Ocimum basilicum) izuzetno mirisna biljka bez koje teško mogu da se zamisle jela sa paradajzom i mnoge paste ne bi bile to što jesu bez bosiljka. Najpoznatiji je zeleni sos od bosiljka, tzv pesto đenoveze. Moj najomiljeniji začin, biljka i miris. Može da se koristi i osušen, ali sušenjem mu se menja miris. Postoji mnogo različitih podvrsta bosiljka, koji se razlikuju po boji, obliku lista, a i po jačini mirisa. Za mene je najbolji onaj "domaći" ili italijanski bosiljak, velikih, krtih svetlo zelenih listova.
Celer (eng. Celery, lat. Apium graveolens var. dulce) kako koren, tako i list. Obavezan začin za supe, čorbe, salate, kuvani paradajz. List kao i koren možete kupiti sveže tokom cele godine.
Čili papričicemale sitne, ukrasne šarene, ljute papričice, koje mogu da ponesu onaj epitet "otrov se pakuje u malim bočicama". Koncentrat mirisa i ljutog ukusa paprike. Mogu da se suše i melju, a da ne izgube mnogo na mirisu i ukusu.
Čubar (eng. Summer savory, lat. Satureja hortensis) biljka sitnih zelenih listova, koja se uglavnom koristi za jela od pasulja ili sočiva. Miris i ukus sličan majčinoj dušici, odnosno timijanu.
Đumbir (eng. Ginger, lat. Zingiber officinale) sveži koren đumbira, narendan kao dodatak supama, uz med i limun kao čaj, dodatak hlebu, kolačima, obavezan za kineska jela. Bezbroj načina njegove upotrebe. Jedan od meni omiljenih začina. Miris i ukus suvog đumbira je mnogostruko slabiji u odnosu na svež. Nažalost, nisam uspela da ga sama gajim, ali redovno ga ima u supermarketima, tako da mi nije problem nabaviti ga.
Estragon (eng. Tarragon, lat. Artemisia dracunculus) biljka sitnog lista nalik ruzmarinu, a po mirisu slična. Upotrebljava se kao začin za salate uz jela od paradajza, piletine, morskih plodova,... najčešće se koristi u francuskoj kuhinji. Podjednako se koriste sveži i osušeni listovi.
Kari biljka (eng. Curry Leaves, lat. Helichrysum) porodica biljaka kojoj pripada i smilje. Izgledom podseća na ruzmarin, ali su listovi bledo zelene boje, a mirisom podseća na mešavinu kari začina. Odličan je za supe i čorbe.
Korijander (eng. Coriander, Cilantro, lat. Coriandrum sativum), poznat još i kao kineski peršun. Izgledom i podseća na peršun, osim što mu je miris drugačiji. Može da se gaji u saksijama, na terasi, u bašti. Koriste se sveži listovi, ili seme korijandera. Najčešće ga koristim u jelima "meksičke kuhinje", uz pasulj, paradajz, avokado, lajm,...
Lavanda (eng. Lavender, lat. Lavandula) mirisni cvet koji se koristi kako u kozmetičkim preparatima, tako i u kuhinji. Miris lavande je odličan uz npr. kolač sa smokvama. Slatki sirup od lavande i limuna, odlično osvežava kao letnji napitak. A najbolje od svega je što je lavanda višegodišnja biljka koja dosta dobro podnosi našu zimu, tako da kada je jednom zasadite u bašti velika je verovatnoća da će vam se žbun lavande svake godine samo povećavati. I... to što kažu da lavanda i miris lavande odbija komarce i druge insekte... nije tačno. Bar kod mene u bašti, najviše komaraca, mušica, mrava, paukova i raznih drugih insekata ima upravo u žbunu lavande.
Limun trava (eng. Lemongrass, lat. Cymbopogon), biljka koja se relativno retko koristi u našim krajevima. Potiče iz Azije, ali može da se gaji i kod nas u vlažnim i osenčenim delovima bašte. Mirisom podseća na limun, ukus kiseo. Može da se koristi sveža, osušena i samlevena. Osim za čajeve, najčešće se koristi u indijskim jelima, ili za jela od ribe.
Majoran (eng. Marjoram, lat. Origanum majorana) je biljka koja po izgledu, mirisu i ukusu vrlo slična origanu. Može da se koristi i kao zamena za origano. Odilična kao dodatak sosovima, marinadama, mediteranskim receptima, ribama, ...
Menta (eng. Mint, lat. Mentha spicata) ili nana. Menta, osim što je osušeno uglavnom koristimo za čajeve, sveža menta može da se koristi za slatkiše, a odlična je kao začin za jagnjetinu ili piletinu, a i u kuvanom grašku. Može da se gaji u saksijama na terasama, tako da i preko zime možete da je imate svežu. Postoji mnogo podvrsta mente, različitih oblika listova, kao i različitih mirisa.
Mirođija (eng. Dill, lat. Anethum graveolens) osim za sos od mirođije koristi se za kisele krastavce, dodatak kuvanim jelima (npr. boranija ili grašak) ili kao dodatak sosovima za ribe (npr. lososa).
Origano (eng. Oregano, lat. Origanum vulgare) naziva se još i divlji majoran. Lišće ove biljke kao začin se najčešće koristi u meksičkoj i mediteranskoj kuhinji. Podjednako se koristi svež ili suv. Višegodišnja biljka koja može da se gaji i kod nas u saksijama ili u bašti. Delove biljke koji se preko zime osuše, na proleće treba iseći i iz korena će krenuti da raste nova mlada biljka.
Peršun (eng. Parsley, lat. Petroselinum crispum) ili peršin, petrusil, petersil,... Kod nas, a i u svetu najzastupljenija sveža, ali i suva začinska biljka. Ne postoji kuhinja u kojoj se ne koristi. Praktično može da se koristi za svako slano jelo. Domaća supa ne može da se zamisli bez korena i lista peršuna. Postoji mnogo vrsta peršuna koji se razlikuju po veličini korena, ili lista, kao što postoje i vrste koje mogu da se gaje u saksijama. Kod nas može da se kupi svež tokom cele godine, tako da nema velike potrebe za njegovim sušenjem.
Ruzmarin (eng. Rosemary, lat. Rosmarinus officinalis) svež ili sušen, obavezan uz jagnjetinu i morsku ribu, uz sva mesa na roštilju,... najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji.
Selen (eng. Lovage, lat. Levisticum officinale) ljupčac, vegeta. Biljka koja izgedom a i ukusom podseća na nešto između celera i peršuna. Ono na šta najviše podseća i koristi se kao zdravija zamena Vegete, odnosno mešavine začina od povrća. Odličan je dodatak supama i čorbama. Može da se gaji u bašti ili saksiji i višegodišnja je biljka.
Sremuš Divlji ili medveđi luk. Može da se koristi gde biste i inače koristili beli luk, s tim da je ukus i miris mnogo blaži.
Timijan (eng. Thyme, lat. Thymus) tajm, timijan, ili majčina dušica, začin koji može da se koristi skoro u svim jelima kako osušen tako i svež. Postoji mnogo podvrsta timijana i svaki se razlikuje po malo i na izgled i po ukus. Jedan od najrasprostranjenijih mediteranskih začina. Ulje od timijana se koristi i u vodicama za ispiranje usta sa blagim antiseptičkim i antibakterijskim dejstvom. Čaj od majčine dušice se koristi za ublažavanje tegoba kod prehlada.
Vlasac (eng. Chives, lat. Allium schoenoprasum) ili vlašac. Zeleni listovi izgledom i ukusom na najviše podsećaju na perca mladog crnog luka. Odličan za čorbe, supe, kao dodatak salatama, a idealan je za dekorisanje jela. Koristi se i svež i osušen.
Žalfija (eng. Sage, lat. Salvia officinalis) Izuzetno jak svež miris, malo gorkastog ukusa. Kao i ruzmarin, koristi se najčešće u mediteranskoj kuhinji. Osim što se suva koristi za čaj, ispiranje i dezinfekciju usta, može da se koristi u istim jelima kao i ruzmarin, a naročito za jagnjetinu. Podjednako se koristi sveža i suva.
