Akcija koju je inicirao Dragan Varagic, na osnovu teksta Online kupovina iz mog ugla.
Pojava i mogućnost "kupovine iz fotelje" sa dostavom kupljene robe na kućnu adresu... ništa lepše. Reklama za online prodavnice? Što da ne, ako možemo učiti iz tuđih iskustava, kako dobrih, tako i loših. Kad sam kod iskustva, jesam oduševljena online kupovinom, verovatno i zbog toga što do sada nisam imala loših iskustava i ne mogu da bacim ni jedan mali hejt na temu naših online prodavnica.
Za početak, šta je to što ne kupujem?
Koliko me sećanje služi, mislim da do sada jedino nisam kupovala garderobu tj. odeću i obuću. Zašto? Zato što ono na slici, ne mora da bude podjednako lepo i uživo. Najčešće boje na fotografijama mnogo zavise i od monitora na kojem se prikazuju. Kakav je materijal? Koji mi broj treba - 5XL (jer su kineski brojevi za neuhranjene devojčice od 30 kg s krevetom), ili samo L (ako su neke nemačke mere). Dok ne probam, ne obujem ili ne obučem, nema kupovine ;) osim toga, "offline" obilazak prodavnica i isprobavanje garderobe je poseban doživljaj i antistresna terapija koje ne želim da se odreknem.
Kupovina hrane i namirnica? Iako se ovaj blog najviše bavi hranom, hranu veoma retko kupujem online. Još uvek, ni jedna online prodavnica ne može da mi zameni odlazak na pijacu, takođe u terapeutske svrhe ;) Koliko znam, osim velikih trgovinskih lanaca koji imaju svoje e-trgovine, postoje poljoprivredni proizvođači koji donose svoju robu na kućne adrese, ali se poručivanje vrši telefonom. Ne znam da li neko ima online prodaju. Uopšte ne bi bilo loše kada bi Pijaca moj salaš imala neku svoju e-pijacu.
Ono što je za mene blagodet kupovine preko interneta je online kupovina karata za koncerte i druga kulturno-umetnička dešavanja.
Prvi put sam koristila online kupovinu ulaznica pre... "nekoliko" godina, a to su bile karte za Exit (da li su oni bili i prvi koji su to počeli rade online prodaju ulaznica?). Ne sećam se koje godine su su prvi put omogućili rezervaciju i kupovinu karata putem interneta. Do sada, za sve ove godine nisam imala problema, niti ranije prilikom preuzimanja karata, kao ni sada kada su u funkciji vaučeri i kupovina preko gigstix.com. Jeste da je Exit tim ove godine sve mnogo zakomplikovao (sa potvrdama, pozivnicama i sl.), ali to je već neka druga priča i stvar njihove organizaciije, a ne stvar funkcionisanja sajta gigstix, koji je sve to uspešno ispratio.
Upravo su ulaznice za koncerte i ostala kulturno-umetničko-sportska dešavanja idealne za online kupovinu. Kada neko ima godina kao ja, zna kako se i koliko nekada čekalo u redovima za kupovinu karata...
Osim Exita i GigsTix moram da pohvalim i Eventim koji, između ostalog, rade prodaje i za beogradsku Komabank Arenu, kao i za Sava Centar. Dostava ulaznica na kućnu adresu, mogućnost doplate za dodatnu sigurnost tj. mogućnost povrata novca u slučaju da odustanete od odlaska na dešavanje sa kupljenim kartama. Više načina plaćanja: pouzećem, online ili poštanskom uplatnicom. Ali... meni najbolje od svega je mogućnost odabira mesta za sedenje u salama, što u offline kupovinama nije baš bio čest slučaj.
I za kraj, ono što sam koristila i što je odlično odrađeno je kupovina preko Popusti. Osim lošeg momenta što na ovaj način dolazite u iskušenje da kupite i ono što niste mislili da vam treba, ili nešto što vam uopšte ne treba - ali je jeftino, možete kupiti stvarno povoljno kako hranu u restoranima, tako i medicinske ili turističke usluge. Na ovom sajtu, najkorisnija stvar za potencijalne i buduće kupce su komentari na stranama za određene ponude, tj. iskustva onih koji su već kupovali. Stvarno može biti veoma korisno.
Sajt kupujem-prodajem, ne bih svrstala u e-trgovinu i e-prodavnicu, nego trgovinu preko malih oglasa, što može biti koliko dobro, toliko i loše, podjednako kao i u klasičnoj kupovini preko malih oglasa.
P.S.
U međuvremenu sam se setila da sam prvo iskustvo delimične online trgovine imala još krajem devedesetih godina prošlog veka. Bila je to uplata novca u tadašnju Atlantik kladionicu. Princip je bio da se uplati novac na njihov račun, a zatim se moglo igrati-kladiti online za tu svotu para... mislim dok se ne potroši. Moram da kažem i da je ovo bilo veoma kratkog veka i da sam veoma brzo odustala od klađenja, jer sam (ako sam i dobijala) uvek osvajala neku siću i uvek sam išla i malo u minus, tako da sam veoma brzo ostala bez tih jednom uplaćenih para. Ovo je ujedno bio i moj test i dokaz da se, posle nekoliko dobitaka, ne mora obavezno postati ovisnik o klađenju. ;)
P.P.S.
Takođe nisam pisala o kupovini i plaćanju hostinga, domena i sl. jer to bi trebalo da spada u obavezan način plaćanja. Hosting kompanija koja nema online prodaju svojih usluga... hm? Kakav je onda to hosting?
Ostala viđenja online kupovine možete pročitati u tekstu Kako blogeri kupuju online
