Ne spadam u osobe koje se previše oduševljavaju morskom ribom, a to je posledica odrastanja na "zdravoj" vojvođanskoj hrani. Šalu na stranu, stvarno mnogo više volim domaću, rečnu, sveže upecanu ribu. Morska riba bi trebala da se jede bar dva puta nedeljno (po mišljenjima onih koji to znaju mnogo bolje od mene), ali jednostavno ne volim onu koja se prodaje ovde u Novom Sadu. Ista riba na moru je neka sasvim druga priča, kao da nije reč o istoj hrani.

Prvo, na ovdašnjim pijacama morska riba izgleda kao da je neko ostavio da umre u nekom zarđalom lavoru s malo vode na suncu, nakon čega su je držali tako dok ne promeni boju u bledo modru, pre nego što su je konačno smrznuli. Ovo je ulepšana slika, onoga što može da se vidi u ovdašnjim ribarnicama. Naravno, uvek ima izuzetaka, tako i ovde srećom postoje prodavnice gde može da se kupi sveža morska riba (ili bar da izgleda sveže).

Kako god bilo, orada i brancin su najbolje sveže morske ribe koje mogu da se kupe u nekom od novosadskih megamarketa. Ovo je moja najjednostavnija, a samim tim i najbolja varijanta pripreme ove ribe.

Najbolje je naravno spremati je na roštilju, ali ako u stanu, kao i svaki normalni građanin ne ložite vatru, onda je alternativa tiganj u kojem može da se peče bez masnoće. Riba se posoli i pobiberi i peče se na umerenoj temperaturi dok ne dobije zlatno žutu boju, ne sme da se peče na jakoj vatri da ne pregori spolja i da iznutra ostane presna, a ne sme ni na suviše slaboj jer će se u tom slučaju presušiti i onda će biti kao slama. Za marinadu, odn. za prelivanje pečene ribe u jednu šolju ili činijicu naseckajte sitno peršunov list, iscedite sok od jednog limuna i sipajte malo maslinovog ulja. Ovim premažite pečenu ribu.

Kao prilog, najbolje paše bareni krompir sa blitvom i belim lukom i sve još preliveno maslinovim uljem.

Ovo može uz neko fino crno vino, da bude odličan, brz, lagani ručak ili večera.