Palačinke volim čak i prazne, bez ikakvih dodataka, kao što volim i mak i višnje, a njihovom kombinacijom sam dobila jednu od meni omiljenijih poslastica.
Recept za palačinke? Čini mi se da svako ima neki svoj recept, kao i da je svaki recept onaj "pravi".
Zašto? Verovatno zato što niko ne pravi palačinke po nekom, preciznom u gram, pisanom receptu. Palačinke se prave "odokativno".
Ukratko: jedno jaje, par kašika brašna, kašika šećera, na vrh noža soli, malo ulja, malo mleka da se sve umesi i kisele vode toliko da se testo razredi.
Ja ne znam drugačije da napišem recept za palačinke, jer ni ja nikad ne merim sastojke :)
Ono što znam, to je da je jedno jaje dovoljno za nekih dvanaestak palačinki. Znam da ne treba ni mnogo mleka da se sipa, jer od viška jaja i mleka mogu da budu gumene. A meni su najlepše one meke vazdušaste palačinke za koje skoro pa da i ne trebaju zubi (heheh to je mojoj pokojnoj babi bilo veoma važno). Još jedna stvar: palačinke moraju da imaju malo masnoće tj. ulja ili u testu ili da se peku na masnoći, jer ako nisu dovoljno masne isto mogu da budu gumaste.
Testo ne sme da bude previše gusto, da ne bi bile debele palačinke. Opet, ako ga previše razredite lepiće se za tiganj. Dobre palačinke su samo stvar iskustva i ništa više. Najbolje ih je peći u teflon tiganju jer se tako najmanje lepe, čak i ako je testo malo ređe neće se mnogo lepiti.
Za one kojima ovaj opis pripreme palačinki nije dovoljan, oni mogu da kupe u prodavnicama kesicu sa već pripremljenom smešom koju treba samo umutiti prema napisanom uputstvu i ispeći.
Čime ćete ih puniti? Slanim ili nekim slatkim filom: pekmezom, orasima, medom, kakaom, eurokremom, sirom...
U ovom slucaju ispečene palačinke se pune mlevenim makom i šećerom, a sos od višanja se pravi vrlo jednostavno, bilo da fil pravite od smrznutih ili svežih (očišćenih od koštica) višanja.
U šerpu se stave višnje, pošećere se po ukusu (na pola kile ja stavim jedno 3-4 kašike šećera, da višnje ostanu kisele), doda se jedna kesica vanil šećera, čašica konjaka (ili vinjaka, rakije od višanja ili likera od višanja), nariba se sasvim malo muskatnog oraščića, i prokuvaju se dok se šećer ne otopi, i dok alkohol malo ne ispari, pred kraj kuvanja se doda, u malo vode rastopljena jedna kašikica gustina, još malo se prokuva i... gotovo.
Ispečene palačinke se pospu makom i šećerom, umotaju se (smotaju, urolaju, preklope kako god), stave na tanjir i preliju se pripremljenim sosom.
Žao mi je što internet može da prenese i reč i sliku i ton, ali dok čitate i gledate ne možete da osetite ukus i miris. Ali, dok ne probate, možete gledati ovu sliku, zamisliti kako se mak i šećer krckaju pod zubima, dok vam sok iz toplih višanja obliva nepce. A tek miris... i sada dok ovo pišem mogu tačno da zamislim i osetim miris palačinki, slatkog maka i kiselkast miris višanja.
