Kada pišem o rečnoj ribi, znam šta i o čemu da pišem, znam da opišem kako pojedine vrste razlikovati, kakvog su ukusa, izgleda... kada je morska riba u pitanju - skoro pa da sam totalni duduk. Poznajem i znam da razlikujem nekoliko osnovih vrsta kao što su orada, brancin, zubatac, skuša, oslić... i otprilike se tu moje poznavanje morske ribe završava. Ostali morski plodovi: školjke, rakovi glavonošci... za mene su teška "egzotika", koju uzgred baš i ne volim.
Ne bih da zvučim stereotipno, ali kada se uzme u obzir da sam ceo svoj život provela (i provodim) pored reke, nije čudo što me morski plodovi baš i ne privlače mnogo, pogotovo što ti morski plodovi dok stignu od nekog mora do nas u "unutrašnjosti" i koju "obični smrtnici" mogu da kupe u prodavnicama i pijacama na sve liči samo ne na morske plodove. Svaka čast izuzecima, ali teško je potrefiti relativno svežu i dobro očuvanu morsku ribu u novosadskim radnjama.
No, da se vratim temi? Kakva je razlika između papalina, girica, sardina i inćuna? I da li uopšte postoji razlika? Kao što rekoh - pošto nisam dovoljno upućena, za mene je to sve isto. Ako neko ko zna razliku čita ovaj tekst, molim vas da i meni objasnite tu razliku.
Ispeći ove ribice (papaline ili girice) stvarno ne bi trebalo da predstavlja problem nikom, pogotovo ako ih pečete sveže. Ako, kao ja živite daleko od mora, onda ste primorani da kupujete smrznutu ribu i da se nadate da ta riba nije "xy" puta smrzavana i odmrzavana.
Smrznute girice ili papaline stavite u hladnu vodu u kojoj ste otopili kašiku soli. U vodi ih ostavite dok se ne odmrznu. Odmrznutu ribu stavite na kuhinjski papir da se dobro prosuši. Ako ne volite (ili prostije rečeno vam se gadi ) da ih jedete neočišćene, možete ih očistiti tako što ćete ih jednom rukom uhvatiti za glavu, okrenuti je i izvući zajedno sa iznutricama. Za mene je to bio prekomplikovan posao, tako da sam odmah shvatila da mi se neočišćene girice ipak ne gade baš jako.
Osušene girice još malo posolite, pobiberite i uvaljajte u brašno. Pecite ih u dobro zagrejanoj masnoći tj. ulju dok ne postanu krckave. Ovako pržene su idealne kao meze uz hladno pivo ;)
Ako hoćete da od girica ili papalina napravite ručak, uz npr. krompir salatu sa blitvom, napravite za njih preliv: u šolji za kafu izmešajte jednu iseckanu vezicu peršunovog lista (možete dodati i mirođije ako volite), sok od jednog limuna, 2 kašike maslinovog ulja i 2 iseckana čena belog luka. Preliv dobro izmešajte i prelijte preko girica koje ste stavili u dublji tanjir. Girice, papaline... ovako pripremljene imaju čak i za moje pojmove odličan ukus. A što je najbolje, od girica na taj način dobijate i jedan veoma jeftin ručak.
NAPOMENA:
Postoje i "rečne girice", ili ono što se drugačije zove mamci ili kederi. Ove sitne ribice se uglavnom koriste kao mamci za pecanje rečnih grabljivica, kao što je npr. štuka ili smuđ. Nekad su se lovile tj. vadile iz vode čerencem ili se deca uče pecanju tako da im se da mali štap sa tankim najlonom i sitnom udicom na koju se kače mrvice hleba ili crvići. Pecanje mamaka je jednostavan iako celodnevni posao, ako hoćete da ih napecate dovoljno za neki ručak. Postoji još jedna bitna razlika između ovih vrsta morskih i rečnih riba. Kederima bi trebalo sastrugati krljušt pre pečenja, što naravno dosta produžava vreme pripreme. Takođe, kao i sva rečna riba i za ovu važi uslovno rečeno pravilo, a to je da se peče na masti. Ali i pored pipavog i dugotrajnog posla oko pripreme ovih ribica, ukus i miris prženih mamaka je za mene jedno od obeležja leta na Dunavu i miris i ukus mog detinjstva. :)
