Kečiga je jedna od najkvalitetnijih dunavskih riba iz porodice jesetri, a zbog dugačkog "kljuna" zovu je još i nosvica ili nosatica. Kečiga se teško pronalazi i lovi (legalno) i u poslednje vreme je ima sve ređe, kako u prirodnim staništima (rekama) tako i u prodavnicama.
Cena joj je primerena retkosti, odnosno skupa je riba za naše uslove. Sa jedne strane je dobro što je cena visoka jer je manja potražnja, ali s druge strane veoma loše zbog ribokradica i njihove želje za većom zaradom.
U stvari, najveći problem je ugroženost ove vrste ribe. Razlog tome je preteran izlov, pogotovo ulov mladih još polno nezrelih riba zbog čega je njihovo razmnožavanje izuzetno smanjeno. Osim toga razlog su i ustave i brane koje sprečavaju njihovu migraciju zbog razmnožavanja. U Srbiji postoje neka ograničenja izlova kečige (doba godine i veličina ribe).
Pronašla sam podatak da je pre par godina u Dunav (u Bugarskoj i Rumuniji) ubačeno 50.000 mlađi, tj. malih kečiga kako bi se očuvala vrsta ribe koja postoji još od vremena dinosaurusa. Šta se u našoj zemlji uradilo za rešavanje tog problema ne znam.
Ono što znam je da nikada ne kupujem ništa od ribokradica (to su oni koji prodaju na pijacama mimo tezgi, onako sa strane). Znam da ni vi ne biste trebali da kupujete ribu (bilo koju vrstu) od onih što je prodaju mimo tezgi i prodavnica (bez obzira koliko vam se to učinilo jeftino, kupujete od lopova). Nemojte kupovati kečigu u vreme lovostaja, koji traje od marta do juna. Pogotovo nemojte kupovati ribu koja je ispod mere (za kečigu je to manje od 40 cm), a priprema kečige za obrok, jednom godišnje je dovoljno. Barem je kod mene tako, čisto da me želja mine, ništa više. Ako sami ne vodimo računa o ugroženim vrstama niko drugi to neće uraditi umesto nas.
Dodatak, juli 2018. godine: Srbija šume su zabranile izlov kečige u 2018. i 2019. godini, a svakako bi trebalo zabraniti izlov barem za narednih 5 godina. Izvor: Dnevnik.
Za dve osobe je potrebno:
- 1 kg kečige,
- 1/2 kg krompira,
- 1 crni luk,
- sirće po izboru,
- so, biber,
- malo masti ili ulja,
- brašno (najbolje je krupno mleveno kukuruzno brašno),
- mlevena crvena paprika.
Iako kečigu (a ni drugu ribu koju nisam sama upecala) ne čistim sama, nego to prepuštam majstorima u ribarnicama, moram da napišem par reči o čišćenju. Kečiga se (osim iznutrica) čisti na sledeći način: prvo i osnovno pravilo nemojte je previše prati, jer njenu sluzavost nećete isprati vodom, jedino što može da vam se desi da bude još sluzavija. Idealno bi bilo da imate jednu dasku sa ekserom zakucanim na kraju na koji ćete zakaćiti rep ribe. Veoma oštrim nožem skinite oštre "pločice" sa leđa i bokova.
Krompir operite, nasecite na manje komade i stavite da se kuva. Ako pravite krompir salatu od starog krompira, onda je najbolje da ga kuvate u ljusci, pa da ga skuvanog ogulite i isečete na ploške ili kocke. Skuvan krompir začinite sirćetom i uljem i pospite sveže isečenim crnim ili belim lukom.
Rernu uključite da se greje na 250°C.
Kečigu posolite i spolja i iznutra. U dubokom tanjiru ili činiji izmešajte brašno sa biberom i mlevenom crvenom paprikom (slatkom ili ljutom). Ribu sa svih strana uvaljajte u ovu mešavinu.
U tepsiju obloženu papirom sipajte malo ulja (ili masti). Na tepsiju stavite pripremljenu kečigu, a sve zajedno stavite u zagrejanu rernu. Pecite na istoj temperaturi 15-20 minuta najduže (duže pečenje na nižoj ili istoj temperaturi samo će presušiti ribu). Pečenje u rerni je praktično ako pečete veću količinu ribe za više osoba, ako i ako ne želite da ribu pržite u dubokoj masnoći. Ako šečete samo jednu ili dve ribe, samo za sebe ili dvoje ljudi, onda je brže i jednostavnije da je pržite u tiganju, jedino što će u tom slučaju riba biti znatno masnija.
Pečenu ribu poslužite sa krompir salatom ili prilogom po želji.
