Pekmez od kajsija, klasika. Iako nisam ljubitelj slatkiša, pekmeza isl. voće volim,a kajsije su (uz višnje) moje omiljeno voće. Osim toga ne pravim preterano slatke pekmeze, to je više neki domaći, voćni, kiselkasti "osveživač" za kolače (i sladolede). A ako u pekmez dodate malo ljute paprike dobićete odličan dodatak i slanim jelima (pogledajte recept za ljuti pekmez od kajsija).
Kada jednom skuvate pekmez (nebitno od kog voća ga pravite), svaki sledeći pravite uvek na manje ili više sličan način. Jedino pravilo kojeg se pridržavam je odnos voća i šećera: na 1 kg voća ide 300 g šećera.
To je neka mera koje se pridržavam, uz napomenu da taj moj pekmez nije preterano sladak. Pogotovo nije sladak ovaj pekmez od kajsija. Osim šećera, kajsijama ne dodajem ništa drugo, tj. ne dodajem nikakve začine. Pošto je kajsija (uz višnje) moje omiljeno voće, ne želim da menjam njen izvorni miris i ukus.
Proces izrade? Znam za dva načina:
Postoji onaj standardni način da kajsije prvo operete, izvadite koštice i ređate u šerpu u kojoj ćete kuvati pekmez. na svaki red kajsija sipate po malo šećera, dok ne utrošite sav materijal. Sve lagano izgnječite, da kajsije puste malo soka. Šerpu sa kajsijama i šećerom pokrijete, ostavite da odstoji preko noći i tek sutradan kuvajte.
Drugi način je brži i za mene jednostavniji: kajsije sameljite u blenderu ili na mašini za meso, stavite ih u šerpu, sipajte šećer, promešajte da se šećer malo rastopi i odmah kuvajte.
Dok pekmez ne provri, uz povremeno mešanje (da ne zagori), ringlu uključite na najjače. Kada pekmez provri, smanjite na tihu vatru da se polako krčka. Od toga koliko imate voća zavisi vreme kuvanja. Višak tečnosti treba da ispari i pekmez treba da se zgusne. Probu pravite tako što ćete kašikicu pekmeza izvaditi na tanjir, ostaviti da se malo prohladi. Kad provučete kašikicom kroz taj pekmez na tanjiru mora da ostane trag. To znači da je pekmez gotov.
Skuvan i vruć pekmez od kajsija sipajte u čiste i zagrejane tegle. Tegle zatvorite celofanom i zatrpajte ih u ćebad u nekom ćošku kuhinje ili sobe, gde vam neće smetati. Ostavite tako dok se sasvim ne ohlade, a to znači najamanje 24 sata. Posle toga pekemz možete koristiti. Vodite računa samo da ovako pripremljen pekmez ne može dugo da stoji, pogotovo kada se otvori. Nema konzervansa, nema mnogo šećera, što znači da može relativno brzo da se pokvari, uskisne ili se ubuđa.
Još nekih sitnica i detalja o kuvanju pekmeza sam pisala i u receptu za pekmez od šljiva.
I da ponovim najvažnije: svaki pekmez se kuva manje više isto. Nije "umetnost" u kuvanju, koliko u vremenu potrebnom da se sve to napravi.
