Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.
Ovom prilikom pišem recept za tu pravu, "seljačku", najobičniju, najjednostavniju, najjeftiniju i najzdraviju proju:
- 2 šolje belog kukuruznog brašna (najbolje je ako možete naći na pijaci ono domaće iz neke vodenice),
- 2 šolje pšeničnog oštrog brašna,
- pola šolje ulja,
- šolja vode (možda će vam trebati i malo više vode, ali najviše do 2 šolje),
- 1 prašak za pecivo,
- 1 čašicu domaće rakije,
- so.
Mera šolja označava onu šolju za belu kafu od 2,5 - 3 dl ali ne mora da bude. Bitan je odnos materijala i da sve merite istom šoljom.
Takođe, možete je praviti i bez ulja, biće malo suvlja, ali će joj ukus isto biti veoma dobar, otprilike kao da jedete pečeni kukuruz.
U dubljem sudu promešajte sve sastojke da dobijete žitku smešu.Testo ne sme da bude ni previše čvrsto ni retko. Ovo testo treba da odstoji neko vreme, a najbolje je da ga ostavite preko noći u frižideru da "uskisne".
Pre pečenja ga još jednom dobro promešajte odn. premesite. Testo stavite u odgovarajuću tepsiju, da bude debljine otprilike 2-3 cm. Pecite ga na 200°C oko 45 minuta ili dok ne dobije lepu zlatnožutu koricu.
Proja odlično ide za doručak uz kiselo mleko ili jogurt, a najbolje se slaže uz kiseli kupus u vidu sarme ili podvaraka ili uz pasulj. Kad malo bolje razmislim, ja je volim svakako i samu.
I za kraj, nemojte se razočarati ako vam ne uspe iz prve baš najbolje. Ja sam je pravila nekoliko puta dok nisam dobila ono što sam htela, a ove mere i ovaj recept su se meni pokazali kao najbolji. Naravno da i vi možete isprobavati i menjati odnose sastojaka i dužinu pečenja, dok ne napravite svoju idealnu proju, jer svi ti stari recepti "rade" po "odokativnom" principu. U svakom slučaju, ne možete nešto mnogo pogrešiti: nekad može da vam ispadne malo gnjecavija, nekad suvlja, ili krckavija, ali uvek će biti jestiva - osim ako je zaboravite i ostavite da izgori u rerni :)
Na kraju krajeva, ako vam se i ne svidi, spakujte je i idite na pecanje. Kao hrana odn. primama za ribu, biće odlična.
