Ako neki mirisi i ukusi mogu savršeno da se slažu, to su svakako dimljeni losos i ren. Ne znam kako, zbog čega i zašto je to tako, ali da biste me razumeli svakako bi trebalo da probate. U ovom slučaju sam pravila sa špagetama, ali svejedno je u kojoj varijanti ćete koristiti losos i ren. Da li sa testom, u nekoj salati ili kao osnovni sastojak sendviča... rezultat je manje više isto ukusan.
Ovo jelo pravim na dva načina, tačnije pravim ga na isti način ali od različitog testa, a to znači da nekad umesto pečenih palačinki koristim gotove lazanje. Ako tako može da se kaže, još tačnije - češće pravim sa gotovim lazanjama jer je mnogo brže i jednostavnije za pripremu.
Recept sam dobila od mog imenjaka Cileta, odnosno tate mog drugara Žileta.
Kari nije jedan od mojih omiljenih začina, i zato uvek imam malu odbojnost prema jelima koja u svom nazivu imaju "kari". Ali, ovog puta sam morala probati salatu od ribe sa karijem iz poštovanja prema Ciletu. Uf... kako bih pogrešila da je nisam probala...
Do sada sam u dva navrata objavila tekstove o ribljim čorbama i različitim receptima: jedna priča je takmičenje u kuvanju riblje čorbe(napisao Ivan Lazarević), druga je riblja čorba u kotliću i za kraj, kao što svaka trilogija mora imati tri dela, finalni završni treći deo ôde, tj. trilogije o kuvanju riblje čorbe - file(t) riblja čorba.
Beskrajno jednostavno, a vrlo, rekao bih zdravo i ekonomično, jer riba je riba. Njena cena često se određuje isključivo prema retkosti, a ne prema nekom posebnom zdravstvenom kriterijumu. Uzmite pola kilograma papalina, može i zaleđenih. U pleh po dnu sipajte krupnu so da pokrije dno. Poređajte papaline kojima ste pre toga otkinuli glave i poprskajte sa malo ulja. Pecite u rerni nekih petnaestak minuta, temp. 180-200 stepeni. Kada to bude gotovo, sačekajte da ohlade, izvadite iz pleha i dobro sameljite u blenderu. Tako samlevenoj masi dodajte biber u prahu po želji, a soli ne morate , jer će se so sa dna zalepiti na papaline. Možete dodati i malo margarina da se to poveže malo bolje, ali nije nužno. Imaćete paštetu koju dalje možete začiniti onim što vam padne na pamet, a za sendviče je dušu dalo.
Izbor je samo vaš!
Kada pišem o rečnoj ribi, znam šta i o čemu da pišem, znam da opišem kako pojedine vrste razlikovati, kakvog su ukusa, izgleda... kada je morska riba u pitanju - skoro pa da sam totalni duduk. Poznajem i znam da razlikujem nekoliko osnovih vrsta kao što su orada, brancin, zubatac, skuša, oslić... i otprilike se tu moje poznavanje morske ribe završava. Ostali morski plodovi: školjke, rakovi glavonošci... za mene su teška "egzotika", koju uzgred baš i ne volim.
U receptu losos u balzamiku sam pisala o načinu pečenja lososa, ovaj recept je sličan tom, bar kada je pečenje ribe u pitanju. Ono što je drugačije je sos.
Kao što sam i onda rekla, losos ne sme dugo da se peče i da se presuši. Dobro pečen losos znači da ostane roza u sredini. Za njega važi isti savet, kao i za biftek: nemojte ga prepeći! Ili ga pripremajte kako treba, ili nemojte nikako. Šteta je davati mnogo novaca za nešto što možete napraviti i od bilo koje druge ribe/mesa.
Za 4 osobe potrebno je 4 fileta ili oko 200 g oslića po osobi. Naravno, umesto oslića možete koristiti i neku drugu filetiranu ribu, u zavisnosti od vašeg ukusa ili od onoga šta možete da kupite.
Ovi sendviči sa lososom i renom su jednostavno savršeni! Sve što je savršeno mora biti jednostavno, inače ne bi bilo savršeno... :)
Najjednostavniji i najbrži način pripreme lososa. Po receptu Najdžele Loson (iz knjige Najdželini zalogaji).
Za ovaj recept potrebno je samo da na brzinu ispečete lososa, kao što sam napisala u tekstu za grilovani losos. Recept za pripremu sosa od bibera je sledeći:
Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.
Kao nastavak priče o rečnim ribama, sledi priča o štuki. Štuka ili "dunavska ajkula", najveća grabljivica naših reka... opet moram da pozajmim tekst sa ribolovačkog sajta "Varaličar", da ne bih prepisivala i izmišljala "toplu vodu":
Šta je losos i kakva je to riba?
Lososili lat. Salmo salar,je riba iz porodice Salmonidaegde spadaju i mladica i pastrmka. Karakteristično za ovu ribu je to što živi u morskoj vodi, dok se mresti u slatkim vodama. kako je prepoznati? Osim kalifornijske pastrmke, koja joj je samo donekle slična, na našim pijacama i u ribarnicama ne postoji riba slična lososu. Koža lososa je srebrnkasto sive boje sa tamnijim pegama. Meso je karakteristične narandžaste boje, prošarano masnoćom - to su one zdrave Omega 3 masne kiseline ili esencijalne masne kiseline koje naš organizam ne može sam da proizvede, što znači da ih moramo unositi hranom.
Iako sam već ranije dosta puta pisala, ponoviću još jednom - sve što može da se kuva ili peče u rerni, tako i pripremam. Ne volim da stojim ispred šporeta i iznad tiganja i tačka. Zašto onda pišem ovaj blog o kuvanju? Recimo zato što volim da pripremam hranu, seckam, slažem, kombinujem različite namirnice sa različitim začinima, volim da isprobavam tj. degustriram. Kako sam ovo napisala ispada da ni ne jedem, niti pripremam išta što podrazumeva prženje u tiganju. Nažalost nije baš tako, ali ono što za mene i nije tako loše je da posle udisanja masnih isparenja iz tiganja ne uživam baš mnogo u hrani.
Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.
Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju.
Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.
Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše - mog kolege s posla. Hvala Nešo :)
Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi u kotliću, pečenju ribe u talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...
Dobio sam poziv od momaka iz Arilja, odnosno Ivanjice, tačnije od Miloša Miloševića, da ovog puta budem njihov gost na takmičenju u kuvanju riblje čorbe na Gročanskim danima. Sa zadovoljstvom sam to, naravno, prihvatio i usput saznao nešto novo o ribljoj čorbi. Dakle, ako niste znali, istorijski posmatrano, riblja čorba je bila gastronomska zanimacija sirotinje, jer se izvorna čorba pravila doslovce od otpadaka ribe koji nisu mogli da se jedu (peraja, glave i ostali neupotrebljivi delovi) sa dodacima povrća i začina - naravno, jer se hrana nije smela bacati.
FISH FEST BEOGRAD, 26. juni 2011
Na prostoru oko turističke znamenitosti Beograda o imenu Kula Nebojša organizovano je takmičenje najboljih majstora za riblju čorbu i riblji paprikaš.
Strana 6 od 7
Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.
Prijavite se na mejling listu za obaveštenja o novim receptima
