Možda ćete pomisliti da je kuvanje na vatri previše zahtevno i komplikovano? Ili ćete možda reći i da mnogi nemaju mogućnosti, niti prostora ili prilike da kuvaju na otvorenoj vatri? Ili mislite da je to srednjovekovni način pripreme hrane i da se ne treba lišavati tekovina civilizacije zvane električna energija?
Za sve one koji pripadaju nekim od ovih nabrojanih protivnika kuvanja na vatri, boraniju i ostalo povrće možete peći/kuvati i u poklopljenoj vatrostalnoj posudi u rerni električnog šporeta.
Sve je to stvar vašeg izbora, mogućnosti ili želja, ali ono što mene oduševljava kod ovakve pripreme hrane je, da je ovo jednostavni, jeftini, zdravi - ali ukusni "slow food" iliti "hrana koja se priprema dugo i polako".
Sasvim sigurno potvrđeno, bez laži i lažnih mama, prava domaća pašteta od prirodnih sastojaka, bez hemije, konzervanasa i bez loših masnoća. Možete ovo jelo nazvati i namaz od belog luka ili pasta od belog luka ili majonez od belog luka. Kako god da je zovete, radi se o izuzetno ukusnom i jednostavnom jelu.
"A ja, ja sam lenj, lenj kao lenja pita... "
Čudim se sama sebi da recept za lenju pitu do sada nisam objavila. Lenjost, zaboravnost... ne znam, ali zahvaljujući Duci i njegovoj pesmi sam shvatila da na kuvarancijama nemam recept za ovaj dobri stari kolač. A priča počinje tako što me je on zamolio da napravim "ketering" sa lenjom pitom za promociju njegovog albuma (ili sam se ja ponudila da je pravim... više se ne sećam ko je šta prvi rekao, ali to nije toliko ni važno).
Savršenstvo jednostavnosti ili jednostavnost savršenstva? Kad pogledam recepte na ovom mom sajtu, čini mi se da je većina upravo takva - jednostavna.
Naša svakodnevna hrana koju pripremamo i jedemo, u žurbi između dva posla ili radeći više poslova u isto vreme i treba da bude brza i jednostavna. Na kraju krajeva i ja sam samo jedna obična i jednostavna žena, mada nisam baš sigurna da bi se moj muž složio sa ovom drugom konstatacijom. ;)
Đuveč je (za moje poimanje hrane i njene pripreme) jelo od ostataka, jer ga pravim jedino kada mi ostane mesa pečenog na roštilju. To se dešava obično u proleće i leti, kada i jeste sezona roštilja i kada ima domaćeg sezonskog povrća (kao što su paradajz i paprika), mada to nije ograničavajuća okolnost, jer meso možete ispeći i u tiganju, a povrće može biti i iz zamrzivača... tako da, sve u svemu, za mene je đuveč jedno vrlo praktično i jednostavno jelo koje mnogo liči na bećar paprikaš.
Ako volite tikvice verujem da će vam se svideti testo sa kratko proprženim tikvicama. Brzo je, jednostavno i jeftino jelo, a najbolje od svega što je odličnog ukusa - bar za mene ;)
Proje tj. testa od kukuruznog brašna mogu imati različite ukuse i oblike u zavisnosti od toga šta im dodajete i kako ih pečete. Ovoga puta pravila sam projice u kalupima za mafine, uz dodatak sremuša. Ako ne možete da nabavite sremuš, umesto njega možete naseckati zelena perca mladog belog luka, ukus će biti skoro isti.
Krompir čorba nije samo obična čorba, to su uspomene na detinjstvo, ili nešto što sam kao dete najviše volela za ručak, jer sam znala da posle njega obavezno slede gomboce, da li sa šljivama, kajsijama, ili pekmezom ili šufnudle... no, to je već neka druga priča, a realno, krompir čorba je samo još jedno staro, obično, savršeno jednostavno, jeftino i ukusno jelo.
Očistite luk i isecite tako da dobjete krugove listova luka.
Veoma osvežavajuće, ukusno jelo koje podjednako prija i zimi i leti, jer se veoma brzo i jednostavno priprema. Postoje dve varijante ovog recepta: jedna je brza verzija, a druga još brža i jednostavnija :)
Potrebno je:
Znam da ovo nije neki poseban recept i nije neko specijalno jelo za koje treba pisati bog zna šta o načinu njegove pripreme, ali pošto spada u jedno od mojih omiljenih jela, morala sam ga uvrstiti među sve ostale recepte, jer bez njega ove kuvarancije nisu "ja".
Vrlo jednostavna i ukusna salata. Obavezno je pravim uz pilećiili krompir paprikaš.
Relativno jednostavno i brzo za pripremu, pod uslovom da koristite gotovo lisnato testo ;)
Mali zalogaji, bolje reći slatki zalogajčići sa jabukama. Testo je obično prhko, masno testo koje se i inače koristi za pite, jedino što su oblik i veličina malo drugačiji.
Imam recept za salatu od zelenog paradajza već dvadesetak godina sigurno, ali za sve te godine pravila sam je svega 2-3 puta. Ne zato što nije dobra, ili zato što je komplikovana za pravljenje, jednostavno sam zaboravila na tu salatu. Preturajući po receptima napisanim na silnim papirićima i po raznim sveskama i sveščicama, našla sam i ovo. Na kraju krajeva, kuvarancije sam počela da radim sa namerom da sve te svoje, a i tuđe stare recepte prebacim i sačuvam u ovakvoj formi.
Ovde nije reč o slatkim narandžastim bundevama (iako i one mogu da se pripremaju kao slana jela), ovde su u pitanju "velike tikvice" ili tikve. Šta može od njih da se pravi? Može uglavnom isto kao i od mladih tikvica, ali im je potrebno malo duže kuvanje ili pečenje.
Nastavak recepta za čušpajz od bundeve i paradajza.
Sastojci koji su potrebni za slane kuglice:
Kada pišem o rečnoj ribi, znam šta i o čemu da pišem, znam da opišem kako pojedine vrste razlikovati, kakvog su ukusa, izgleda... kada je morska riba u pitanju - skoro pa da sam totalni duduk. Poznajem i znam da razlikujem nekoliko osnovih vrsta kao što su orada, brancin, zubatac, skuša, oslić... i otprilike se tu moje poznavanje morske ribe završava. Ostali morski plodovi: školjke, rakovi glavonošci... za mene su teška "egzotika", koju uzgred baš i ne volim.
Strana 10 od 12
Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.
Prijavite se na mejling listu za obaveštenja o novim receptima
