Recepti

Kebab (od turskog, preko indijskog, do malezijskog), grčki souvlaki, srbijanski ražnjić... sve su nazivi koji označavaju seckano ili mleveno meso na drvenom (ili metalnom) štapiću pečeno (uglavnom) na roštilju... kako god da ga zovete, ideja o pečenju komada ili komadića mesa na nekoj vrsti štapa verovatno postoji od kako je čovek "otkrio" vatru. Najbolji dokaz je upravo baš ta rasprostranjenost jela sličnog ili istog naziva. Ono što se razlikuje kod ovog jela, to su vrste mesa od kojih se pravi, kao i u začinima koji se tom mesu dodaju.

Znam da sam to napisala već nekih xy puta, ali moram da ponovim: tikvice su pravo letnje povrće, idealne za brze i lagane letnje obroke. Osim što su jeftine, kažu i da su veoma zdrave, lako se pripremaju i nije potrebno previše vremena da bi se skuvale/ispekle. Ovoga puta - rižoto ili pilav, kako god da ga zovete u pitanju je kuvani pirinač sa tikvicama.

Sasvim obični i jednostavni kolači, koji u zavisnosti od voća ili pekmeza koji im se dodaju, mogu da imaju različite ukuse. Iako u čupavu pitu, bar po onom starom originalnom receptu koji imam, ne ide sveže voće, ono je moj "tajni" dodatak koji daje svežinu ovom dosta slatkom kolaču. Takođe, umesto belih šljiva možete koristiti i one "obične", plave šljive ili bilo koje drugo voće, kao npr. jabuke ili višnje...

Već sam pisala o tome kako je proletos bilo na Blogerijadi, kao što sam i rekla da sam od sve hrane imala neke svoje "favorite". Ovo je jedan od tih favorita. Kolač je donela Zorica, a recept za perašku tortu je napisala na svom blogu "My Pans and Pots".

Mere za recept su originalne, uz neke moje sitne napomene, kako bih sledeći put znala kako sam je tačno pravila. U svakom slučaju količinu potrebnih sastojaka nisam menjala ni za zrno ;)

Prolećno-letnje jelo, kada možete nabaviti, uzbrati ili kupiti povrće različitih boja, ukusa i mirisa. Ne znam da li u onoj takozvanoj domaćoj kuhinji postoji jelo bogatije bojama i ukusima? Možda ovako skuvano i ne izgleda baš najlepše na fotografiji, ali svakako jeste ukusno.

Sticajem određenih okolnosti, ovih dana nam je puna kuhinja raznog sezonskog voća - šljiva, bresaka, kajsija, krušaka... Naročito krušaka! I to onih malo "jačih" tj. ne sasvim zrelih, skoro zelenih, moglo bi se reći. Gledam ih tako na gomili i razmišljam šta s njima da uradim? Da ih jedem k'o svaku normalnu voćku, ne ide, tvrde i nakisele - ne volem baš... A žao mi da uvenu tako zelene. U tom mimoilaženju i razmišljanju padne mi na pamet ideja! Ajd da probam im promenim teksturu (narendam na ono malo krupnije rende) i oplemenim sa još par sastojaka i probam da sklopim nekakvu "slanu voćnu salatu" :D

Jedno obično i za mene karakteristično letnje jelo. Mada, možete da ga pravite od bilo kog sezonskog povrća koje imate pri ruci.

Zašto letnje? Zato što ga možete pripremati i negde napolju, na roštilju, ili kod kuće u gril tiganju, sve je veoma brzo gotovo i nema preteranog zagrevanja kuhinje u vrelim danima. Takođe, možete ga jesti i hladnog, kao neku vrstu mesne salate. U slučaju da želite neki vegetarijanski, bezmesni obrok, slobodno možete izbaciti meso iz recepta, samo grilovano povrće sa začinima je (bar meni) dovoljno ukusno.

Malo drugačiji roštilj! Ovoga puta - voće na roštilju!

Znam da će mnogi odmah odustati od daljeg čitanja, jer ne vole čak ni pomisao na slano-slatko-kisele kombinacije, ali ko je makar jednom probao suve šljive u slanini, ili ako ste nekad u nedeljnom ručku "supe-sosa-mesa" jeli sos od višanja... znate o kakvom ukusu se radi.

Pekmez ili džem, marmelada, kako god da ga zovete, od belih šljiva, za mene je bio eksperiment. Pokazao se kao uspešan eksperiment. Veoma uspešan eksperiment! Ako možete da mi verujete na reč? Iako ne istog mirisa, po ukusu je vrlo sličan pekmezu od kajsija, stako-kisela kombinacija.

Iskreno rečeno, bob spremam otprilike jednom godišnje a možda i ređe ;) Razloga ima par: mladi, zeleni bob u mahuni je dosta skup (skup na više načina). Zašto? Do sada nikad nisam kupila (niti videla na pijaci) tako mlad bob da može da se kuva sa sve mahunarkom. Kada kupite zreli bob, morate ga očistiti i od mahune, a zatim ga blanširati i skinuti i ljusku sa zrna koja obično bude previše tvrda da bi se mogla sažvakati (nisam valjda samo ja tolika neznalica kojoj lako uvale takav stari bob?). No, kako god, moje iskustvo je da je potrebno mnogo vremena i petljancije da bi se bob pripremio za jelo. Osim toga, retko se može naći na novosadskim pijacama.