Recepti

Malo drugačiji roštilj! Ovoga puta - voće na roštilju!

Znam da će mnogi odmah odustati od daljeg čitanja, jer ne vole čak ni pomisao na slano-slatko-kisele kombinacije, ali ko je makar jednom probao suve šljive u slanini, ili ako ste nekad u nedeljnom ručku "supe-sosa-mesa" jeli sos od višanja... znate o kakvom ukusu se radi.

Ne mogu da počnem pisanje ovog recepta a da na prvom mestu ne spomenem milu i dragu mi Milku iz Užica, zahvaljujući kojoj uživam u mirisnim jelima začinjenim sušenim gljivama. Ovoga puta gljiva je crna truba, crna trubača, ili mrtvačka truba lat. Сantharellus cibarius. Iako im je ime zloslutno, nisu otrovne, niti postoje neke otrovne gljive koje su im slične, što znači da ne bi trebala da postoji mogućnost zamene sa nekom otrovnom gljivom. Osim toga, ukus im je fantastičan.

Iskreno rečeno, bob spremam otprilike jednom godišnje a možda i ređe ;) Razloga ima par: mladi, zeleni bob u mahuni je dosta skup (skup na više načina). Zašto? Do sada nikad nisam kupila (niti videla na pijaci) tako mlad bob da može da se kuva sa sve mahunarkom. Kada kupite zreli bob, morate ga očistiti i od mahune, a zatim ga blanširati i skinuti i ljusku sa zrna koja obično bude previše tvrda da bi se mogla sažvakati (nisam valjda samo ja tolika neznalica kojoj lako uvale takav stari bob?). No, kako god, moje iskustvo je da je potrebno mnogo vremena i petljancije da bi se bob pripremio za jelo. Osim toga, retko se može naći na novosadskim pijacama.

Možda ćete pomisliti da je kuvanje na vatri previše zahtevno i komplikovano? Ili ćete možda reći i da mnogi nemaju mogućnosti, niti prostora ili prilike da kuvaju na otvorenoj vatri? Ili mislite da je to srednjovekovni način pripreme hrane i da se ne treba lišavati tekovina civilizacije zvane električna energija?

Za sve one koji pripadaju nekim od ovih nabrojanih protivnika kuvanja na vatri, boraniju i ostalo povrće možete peći/kuvati i u poklopljenoj vatrostalnoj posudi u rerni električnog šporeta.

Sve je to stvar vašeg izbora, mogućnosti ili želja, ali ono što mene oduševljava kod ovakve pripreme hrane je, da je ovo jednostavni, jeftini, zdravi - ali ukusni "slow food" iliti "hrana koja se priprema dugo i polako".

Potrebne su vam okrugle male tikvice ili manje duguljaste tikvice. Umesto teletine možete koristiti i pileće meso - bitno je da mesu nije potrebna duga termička obrada, tj. da ne bude žilavo kada se ispeče. Možete puniti i papriku baburu, luk, paradajz, patlidžan... Bitno je da povrće u ovom jelu treba da ostane polupresno ili polupečeno, tako da je najbolje da koristite ono povrće koje može i presno da se jede.

U svakom slučaju, moja ideja je bila da od nekog mesa i povrća, što brže zgotovim ručak.

Kao što sam već rekla u grupi Kuvarancije na Fejsu sigurna sam da znate onaj izraz "vid'la žaba da konje potkivaju, pa i ona dig'la nogu."? E tako i ja, nisam mogla da odolim a da ne kupim cvet tikvice, iako to nisam nikad jela, iako nemam pojma šta ću s njim, ali videla sam na TV-u da ih pune i pohuju... pa rekoh da probam i ja nešto da napravim od tog cveća.

Ideju za ovaj recept sam dobila čitajući Kuhinjicu. Moram da priznam da nisam beš neki preterani ljubitelj brokolija, pa tražim različite načine kako bi za mene bio makar malo ukusniji.

Znam, svi pišu i pričaju o tome kako je brokoli jedan od najjačih antioksidanasa, ma... nema šta sve ne "leči". Ako bih to prevela na rečnik narodne medicine: dobar je skoro kao soda bikarbona i kamilica zajedno ;)

Moguće da ima neke istine u svim tim pričama, ali to saznanje mi ipak ne pomaže da ga zavolim kao hranu.

Sasvim sigurno potvrđeno, bez laži i lažnih mama, prava domaća pašteta od prirodnih sastojaka, bez hemije, konzervanasa i bez loših masnoća. Možete ovo jelo nazvati i namaz od belog luka ili pasta od belog luka ili majonez od belog luka. Kako god da je zovete, radi se o izuzetno ukusnom i jednostavnom jelu.

Ne znam tačno da vam kažem koliko tikvica da upotrebite za ovo jelo. Uzmite bar 1/2 kg tikvica, to će vam biti dovoljno samo za probu, jer mnogo su "zarazne".

Ukus? Odličan!

Mirišljave, slane, krckave... mnogo su zarazne - jesam li to već napisala? ;) Odlične su kao grickalice uz hladno pivo, ali mogu da posluže i kao prilog...

"A ja, ja sam lenj, lenj kao lenja pita... "

Čudim se sama sebi da recept za lenju pitu do sada nisam objavila. Lenjost, zaboravnost... ne znam, ali zahvaljujući Duci i njegovoj pesmi sam shvatila da na kuvarancijama nemam recept za ovaj dobri stari kolač. A priča počinje tako što me je on zamolio da napravim "ketering" sa lenjom pitom za promociju njegovog albuma (ili sam se ja ponudila da je pravim... više se ne sećam ko je šta prvi rekao, ali to nije toliko ni važno).