Recepti

Kako god da pripremate smuđa, kuvanjem, pečenjem, prženjem ili pohovanjem, on jednostavno uvek bude ukusan, jer karakteristično je da smuđ ima izuzetno blag ukus i miris, tačnije on je jedina riba koja lepo miriši (pri tome ne mislim na one mirišljave dvonoge ribe). Naravno, uvek moram da napišem da kao i za svaku drugu namirnicu, morate imati "talenta" da je upropastite. Pečeni smuđ je, za moj ukus, dovoljno dobar, samo posoljen i bez ikakvih drugih dodataka. Ali ako hoćete da napravite malo drugačiji prilog uz pečenu ribu i da sasvim promenite čitav ukus jela, evo jednog predloga za sos od gljiva, koji se odlično slaže uz smuđa.

Pašteta ili namaz ili pasta od maslina, možete je kupiti gotovu u prodavnicama, ali jeftinije je kada to napravite sami. Priprema nije komplikovana, potreban vam je samo blender ili neka druga sprava kojom ćete samleti sve sastojke. Ne treba čak ni mnogo različitih sastojaka.

Obožavam pohovane pečene paprike. Prazne ili punjene, svejedno. Jednostavno obožavam ukus i miris ove kombinacije. Dva puta reč "obožavam" u dve rečenice? Onda mogu i treći put :)

Šta je losos i kakva je to riba?

Losos ili lat. Salmo salar, je riba iz porodice Salmonidae gde spadaju i mladica i pastrmka. Karakteristično za ovu ribu je to što živi u morskoj vodi, dok se mresti u slatkim vodama. kako je prepoznati? Osim kalifornijske pastrmke, koja joj je samo donekle slična, na našim pijacama i u ribarnicama ne postoji riba slična lososu. Koža lososa je srebrnkasto sive boje sa tamnijim pegama. Meso je karakteristične narandžaste boje, prošarano masnoćom - to su one zdrave Omega 3 masne kiseline ili esencijalne masne kiseline koje naš organizam ne može sam da proizvede, što znači da ih moramo unositi hranom.

Kao nastavak priče o rečnim ribama, sledi priča o štuki. Štuka ili "dunavska ajkula", najveća grabljivica naših reka... opet moram da pozajmim tekst sa  ribolovačkog sajta "Varaličar", da ne bih prepisivala i izmišljala "toplu vodu":

Iako sam već ranije dosta puta pisala, ponoviću još jednom - sve što može da se kuva ili peče u rerni, tako i pripremam. Ne volim da stojim ispred šporeta i iznad tiganja i tačka. Zašto onda pišem ovaj blog o kuvanju? Recimo zato što volim da pripremam hranu, seckam, slažem, kombinujem različite namirnice sa različitim začinima, volim da isprobavam tj. degustriram. Kako sam ovo napisala ispada da ni ne jedem, niti pripremam išta što podrazumeva prženje u tiganju. Nažalost nije baš tako, ali ono što za mene i nije tako loše je da posle udisanja masnih isparenja iz tiganja ne uživam baš mnogo u hrani.

Jabuke u šlafroku ili pohovane jabuke ili ...Ima li još nekih naziva za ovaj slatkiš? Kad kažem jabuke u šlafroku mnogi možda i ne znaju šta je to, jer mnogi nisu imali priliku da im neko pravi ovu poslasticu u vreme kada su bili deca. Nekada je ovo bio jedan od omiljenih dečjih slatkiša... eh mirisi i ukusi detinjstva... palačinke,  ali sa jabukama :)

Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju.

Pihtije, pitije, hladetina, aspik.. ili bi to neki nazvali samo smrznutom supom,  u suštini to i jeste supa, mnogo jaka supa, tačnije koncentrat supe od svinjskog mesa. U stvari nije to supa baš od mesa, nego od svinjskih nogica ili drugih delova svinje koji u sebi imaju dosta želatina. Da ne bude zabune, originalne starinske pihtije jesu sirotinjsko jelo za koje su se koristili delovi svinje koji nisu mogli da se iskoriste ni na koji drugi način, tačnije od papaka iliti od već pomenutih nogica. To što je vremenom ovo jelo postalo "fensi" zbog raznoraznih dodataka ili naziva, ili promene i skraćivanja vremena pripreme zbog dodavanja želatina u običnu vodu, ne može da se poredi sa onim izvornim receptom za pihtije. U ovom tekstu nema reči o tim "fenserskim" aspicima, ovde se radi o samo malo "bogatijim", na moj način prilagođenim pihtijama.

Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.