Recepti

Pizza kao pizza, osim što je ova ipak malo drugačija u odnosu na one klasične i gotove koje kod nas možete kupiti. Pošto sama pravim pesto sos, onda mogu sebi da dozvolim taj "luksuz" i da spremim i pizzu sa njim.

Prošle nedelje je na Fruškoj Gori, u Informativnom centru kod spomenika na Vencu, bio organizovan skup udruženja gljivara iz cele Srbije i okruženja.

Bilo je veoma zanimljivo i interesantno jer su se na jednom mestu mogle videti mnoge vrste gljiva koje rastu u Srbiji a takođe i čuti dosta zanimljivih izlaganja iskusnih gljivara. Pricalo se o hranljivosti, lekovitosti, otrovnosti, načinu razlikovanja jestivih i otrovnih gljiva koje ste mogli odmah na licu mesta i da vidite, omirisete, opipate... Naravno da ovakvi skupovi ne prolaze bez kotlića, a ovaj put gljivarskog paprikaša ili tzv. "gljivaša" kako ga je nazvao čovek (nažalost zaboravila sam mu ime) iz Banje Koviljače. Ovde sam prvi put uživo videla našu najotrovniju gljivu zelenu pupavku kao i nista manje opasnu panterovku. Takodje sam prvi put čula priču o hrastovoj sjajnici (mislim da se tako zove) i o njenoj izuzetnoj lekovitosti. To je na izgled, jedna jako lepa tamno crvena gljiva, mada veoma tvrda i nije jestiva, ali se od osušene i samlevene prave tinkture koje "nema za šta nisu lekovite" (tako su rekli).

Nema veze sa lastinim i ostalim gnezdima, ali ima veze sa pticom zvanom pile, uz dodatak paradajza i špageta. Tačnije piletina sa testeninom u sosu od paradajza.

Može da posluži kao salata, ili kao užina ili ako želite lagani obrok koji će biti brz, lak i jednostavan ovo je pravi izbor.

Jedan veoma zanimljiv i nesvakidašnji recept, za koji spisak sastojaka nije baš uobičajen za ove naše vojvođanske prostore (osim šunke i slaninice). Vredi ga probati jer je ova kombinacija stvarno odlična.

Jedan od bržih i jednostavnijih obroka. Skoro pa da mi treba više vremena da napišem kako se pravi, nego što je potrebno za njegovu pripremu.

Danas mi je pala na pamet tema školskih pismenih zadataka: "Jesen u mojoj ulici". Setila sam se jer smo, čini mi se, takve teme imali svake jeseni u osnovnoj školi, ali ono što me je podsetilo na to i vratilo u neke školske dane jeste miris cimeta iz domaće štrudle s jabukama i bundevom. Zbog toga priči koja sledi više pristaje tema "Zašto jesen miriši na cimet?"

Šta je potrebno i kako se pravi ova poslastica, veoma jednostavna za pripremu, koja se čak nalazi i u kuvaru Evropskog udruženja kardiologa »:

Još jedna zdrava, jesenja salata, koja se sprema veoma jednostavno, a uz to i praktična jer je možete držati u frižideru i nekoliko dana nakon pripremanja, sve dok je ne pojedete. Ali, nije pogodna za neko duže čuvanje, jer miris rena brzo izvetri - bolje je spremati u manjoj količini.

Brzo, jednostavno i jeftino.

Ovi hlepčići obavezno idu uz neko pohovano meso kao što je npr. piletina, ili uz bečku šniclu, zato što je ovo jelo od ostataka, brašna, prezle i jaja posle pohovanja mesa. Jeste da su u pitanju ostaci, ali "hlepčići" mnogo lepše zvuči. Naravno da ih možete praviti i bez pohovanog mesa, brzo se i jednostavno spremaju, tako da ih nije problem napraviti za bilo koju priliku.