Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi u kotliću, pečenju ribe u talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

Ovog puta sam, za promenu, umesto običnog svežeg šarana u vinu, napravila dimljenog. Razlika je... ogromna i to naravno u korist ovog drugog. Ako to do sada još niste probali, probajte obavezno! Miris i ukus je kao i bilo koje drugo dimljeno meso, jer šaran ne bi trebalo da ima neki jak miris (kao što ga ima morska riba ili losos). Kažem ne bi trebalo, jer šaran nekad zna da "povuče" malo na mulj... ali teško je znati da li je baš takav, a kada saznate onda je već kasno da bilo šta promenite.

Za ovo jelo je potrebno da riba bude bez kostiju. Da li ćete peći filete morske ili rečne ribe, zavisi od vašeg ukusa. Za mene su najpraktičniji fileti soma pangasiusa. Nema jak miris, nema kosti i vrlo se brzo priprema, a to je u mom slučaju veoma važno: brzo i jednostavno! Praktično je i ako imate decu, jer se ne morate plašiti da će se neko zadaviti kostima.

Već sam spominjala ovde ranije, da mi morska riba nije neki favorit, ali zato ova naša domaća, rečna riba jeste, pogotovo još ako je sveža, tek upecana, a da ne kažem da najviše volim onu koju sama upecam. E sad, moram da priznam da se to vrlo retko dešava, iz prostog razloga jer veoma retko i idem na pecanje. Postoji i velika razlika između: ići na pecanje radi pecanja i pecanja radi ulova. Ja spadam u onu prvu grupu (mada bi mnogi pecaroši rekli da to kažu oni koji nikad nisu upecali veliku ribu). Ići na pecanje za mene je poseban doživljaj: biti na vodi, gde nema buke, gužve, pustiti "mozak na pašu"...

Ne spadam u osobe koje se previše oduševljavaju morskom ribom, a to je posledica odrastanja na "zdravoj" vojvođanskoj hrani. Šalu na stranu, stvarno mnogo više volim domaću, rečnu, sveže upecanu ribu. Morska riba bi trebala da se jede bar dva puta nedeljno (po mišljenjima onih koji to znaju mnogo bolje od mene), ali jednostavno ne volim onu koja se prodaje ovde u Novom Sadu. Ista riba na moru je neka sasvim druga priča, kao da nije reč o istoj hrani.

Osnovni sastojci: 4 fileta soma pangasius (ili neke druge ribe kojoj su izvađene kosti), 1 kg mladih krompirića. Ova vrlo čudna riba se kod nas u prodavnicama pojavila pre nekoliko godina, zovu je još i afrički som ili vijetnamski som. Pronašla sam nekoliko sajtova koji strašno kritikuju ovu ribu (o zagađenoj vodi u kojoj se gaji, o neispravnom skladištenju, o tomekako su pune kojekakve hemije i lekova i sl.), dok ima i onih koji je hvale. Sad ne znam kome verovati. Mi je jedemo i do sada nismo imali nekih problema, a da li će tako i ostati to ćemo još videti.

Za nas četvoro u kući obično kupujem oko kilograma očišćene ribe. U slučaju ovog recepta takođe, samo što sam pastrmku isfiletirala, jer mi je brže i jednostavnije za pečenje. Naravno da može da se peče i u komadu ili da se kupi već isfiletirana. Šta ko voli, princip je isti, jedino se menja vreme koje je potrebno da se riba ispeče. Pošto ja ne volim da stojim dugo pored šporeta (mislim da sam o tome već pisala, ali nije na odmet da ponovim), za mene najjednostavniji način pripreme je u rerni i to ne samo ovog jela, nego uopšte. U rerni možete peći i kuvati gotovo sve i dok to traje možete raditi neke druge stvari ;)