Za dve osobe je dovoljno 200 g špargli.

Operite ih i odsecite im donji drvenasti deo. Kratko ih blanširajte tj. probarite ih 2 minuta. Špargle izvadite cediljkom, a u istoj vodi možete skuvati 200 g testenine. Najbolje je da bude u obliku mašnica ili nekih reckavih rezanaca, da bi se sos i špargle bolje zalepili za testeninu.

U tiganj sipajte kašiku maslinovog ulja, dodajte iseckan 1 mladi beli luk i zagrejte. Kad luk počne da miriši dodajte blanširane špargle i 2 dl neutralne pavlake za kuvanje. Ako imate pesto sos dodajte jednu kašiku, a ako ga nemate naseckajte nekoliko listova svežeg bosiljka (ako nemate svežeg bosiljka, možete dodati suvog bosiljka, ili nekog drugog začina koji volite). Sve posolite, pobiberite, dodajte iseckanu svežu ljutu papriku i narendanu koru jednog limuna. Promešajte i ostavite da provri. U ovaj sos dodajte testeninu i sve još jednom zajedno promešajte.

Odmah servirajte.

Po želji u tanjiru pospite rendanim parmezanom ili nekim drugim sirom.

Napomena:

Pošto je od sve pripreme najduže vreme potrebno za kuvanje testenine, ne morate je kuvati u vodi pd špargli, možete je posebno skuvati. A od vode, u kojoj su se špargle kuvale možete napraviti laganu supa od špargle - šteta da se tečnost baci ;)

Za 250 g testa za lazanju, potrebno je:

U proleće, kada krene sezona i kad sremuš preplavi Frušku goru, šteta je ne jesti ga i ne koristiti ga, makar kao začin u jelima. A postoji stvarno mnogo načina kako ga iskoristiti i moram priznati da ga u to vreme često jedemo, što presnog, što kuvanog i u raznim kombinacijama.

Najjednostavniji recept za špagete, za koji ja znam, italijani nazivaju "Spaghetti Aglio e Olio", odnosno, špagete sa belim lukom i maslinovim uljem. Ukratko na maslinovom ulju se proprži nekoliko čenova belog luka i to se prelije preko kuvanih špageta. Po želji može se dodati ribani parmezan.

Kad vam ostane starog hleba, a ne znate šta ćete sa njim, evo jednog rešenja, jer je stari, malo osušen hleb najbolji za ovo jelo. Za pripremu je brzo, jednostavno i jeftino. Uz recimo, paradajz čorbu, može biti odličan ručak (naravno, pod uslovom da ne spadate u one koji ne mogu bez mesa).

Langoš je isto što i mekike, samo bolje! Kako bolje? Lako! :)

Navodno su langoške mađarsko nacionalno jelo, ali spremaju se i kod nas u Vojvodini, bar sam ih ja često jela i kao dete.

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Pisala sam kako pravim  trouglaste gibanice, ovo je "skoro isto, ali sasvim drugačije".

Sećam se da sam, još kao dete, obožavala gibanicu koju je pravila moja baba. Ona je imala jednu veliku crvenu emajliranu šerpu u koju je ređala zgužvane kore i prelivala otopljenom masti i umućenim sirom sa jajima...i tako red kora, red "ovog", red "onog", dok ne potroši sav materijal.

Šta reći za testo s krompirom,osim da ga jednostavno obožavam. To nije jelo, to je više od jela (osim onog 'leba i masti). Testo sa sirom, s krompirom ili sa makom ili orasima.... na tome sam odrasla.

Pizza kao pizza, osim što je ova ipak malo drugačija u odnosu na one klasične i gotove koje kod nas možete kupiti. Pošto sama pravim pesto sos, onda mogu sebi da dozvolim taj "luksuz" i da spremim i pizzu sa njim.