Kao nastavak priče o rečnim ribama, sledi priča o štuki. Štuka ili "dunavska ajkula", najveća grabljivica naših reka... opet moram da pozajmim tekst sa  ribolovačkog sajta "Varaličar", da ne bih prepisivala i izmišljala "toplu vodu":

Za početak da se zna: fotografije sa kuvanja riblje čorbe u kotliću i pečenja ribe u talandari sam dobila od Neše -  mog kolege s posla. Hvala Nešo :)

Kad sam videla te fotografije, "krenula" me inspiracija tj. dobila sam napad pisanja o ribljoj čorbi u kotliću, pečenju ribe u talandari... a kad se spomene riblja čorba prva asocijacija mi je Begečka jama...

Šta je losos i kakva je to riba?

Losos ili lat. Salmo salar, je riba iz porodice Salmonidae gde spadaju i mladica i pastrmka. Karakteristično za ovu ribu je to što živi u morskoj vodi, dok se mresti u slatkim vodama. kako je prepoznati? Osim kalifornijske pastrmke, koja joj je samo donekle slična, na našim pijacama i u ribarnicama ne postoji riba slična lososu. Koža lososa je srebrnkasto sive boje sa tamnijim pegama. Meso je karakteristične narandžaste boje, prošarano masnoćom - to su one zdrave Omega 3 masne kiseline ili esencijalne masne kiseline koje naš organizam ne može sam da proizvede, što znači da ih moramo unositi hranom.

Ovog puta sam, za promenu, umesto običnog svežeg šarana u vinu, napravila dimljenog. Razlika je... ogromna i to naravno u korist ovog drugog. Ako to do sada još niste probali, probajte obavezno! Miris i ukus je kao i bilo koje drugo dimljeno meso, jer šaran ne bi trebalo da ima neki jak miris (kao što ga ima morska riba ili losos). Kažem ne bi trebalo, jer šaran nekad zna da "povuče" malo na mulj... ali teško je znati da li je baš takav, a kada saznate onda je već kasno da bilo šta promenite.

Iako sam već ranije dosta puta pisala, ponoviću još jednom - sve što može da se kuva ili peče u rerni, tako i pripremam. Ne volim da stojim ispred šporeta i iznad tiganja i tačka. Zašto onda pišem ovaj blog o kuvanju? Recimo zato što volim da pripremam hranu, seckam, slažem, kombinujem različite namirnice sa različitim začinima, volim da isprobavam tj. degustriram. Kako sam ovo napisala ispada da ni ne jedem, niti pripremam išta što podrazumeva prženje u tiganju. Nažalost nije baš tako, ali ono što za mene i nije tako loše je da posle udisanja masnih isparenja iz tiganja ne uživam baš mnogo u hrani.

Za ovo jelo je potrebno da riba bude bez kostiju. Da li ćete peći filete morske ili rečne ribe, zavisi od vašeg ukusa. Za mene su najpraktičniji fileti soma pangasiusa. Nema jak miris, nema kosti i vrlo se brzo priprema, a to je u mom slučaju veoma važno: brzo i jednostavno! Praktično je i ako imate decu, jer se ne morate plašiti da će se neko zadaviti kostima.

Kao nastavak priče o smuđu, ovog puta ću, dodati samo jednu "sitnicu" u recept koja će jelu dati malo drugačiju notu.

Neko je, ne sećam se ko, poredio kuvanje sa muzikom. Ako bih to ja uradila na svoj način, osnovni recept za pečenje ribe, u poređenju sa muzikom, je bas ili ritam, tačnije osnova bez koje se ne može. Bez ritma nema ni kompozicije. Svaki dodatak osnovnom receptu možete da poredite sa dodavanjem novih instrumenata i tonova, koje uklapate u tu svoju kompoziciju.

Već sam spominjala ovde ranije, da mi morska riba nije neki favorit, ali zato ova naša domaća, rečna riba jeste, pogotovo još ako je sveža, tek upecana, a da ne kažem da najviše volim onu koju sama upecam. E sad, moram da priznam da se to vrlo retko dešava, iz prostog razloga jer veoma retko i idem na pecanje. Postoji i velika razlika između: ići na pecanje radi pecanja i pecanja radi ulova. Ja spadam u onu prvu grupu (mada bi mnogi pecaroši rekli da to kažu oni koji nikad nisu upecali veliku ribu). Ići na pecanje za mene je poseban doživljaj: biti na vodi, gde nema buke, gužve, pustiti "mozak na pašu"...

Smuđ je najlepša, najbolja, najkvalitetnija i najukusnija rečna riba! Početak, sredina i kraj! Tačka.

Ne spadam u osobe koje se previše oduševljavaju morskom ribom, a to je posledica odrastanja na "zdravoj" vojvođanskoj hrani. Šalu na stranu, stvarno mnogo više volim domaću, rečnu, sveže upecanu ribu. Morska riba bi trebala da se jede bar dva puta nedeljno (po mišljenjima onih koji to znaju mnogo bolje od mene), ali jednostavno ne volim onu koja se prodaje ovde u Novom Sadu. Ista riba na moru je neka sasvim druga priča, kao da nije reč o istoj hrani.