fbpx

Rižoto sa gljivama

Kada nemam neke preterane inspiracije za kuvanjem, ili kad hoću nešto na brzinu da pripremim, pirinač, tj. neka vrsta pilava ili rižota je savršen ručak. Pirinač kao takav, nema neki ukus, ali zato dobije ukus i miris onoga što u njega stavljate, bilo da je to neko meso, riba ili povrće. Od bezbroj mogućih kombinacija sa pirinčem ovoga puta jedan sa gljivama.

  • 1 šolja (2,5 - 3 dl) pirinča,
  • 3-4 šolje vruće vode ili bujona za dolivanje (kuvanje),
  • po 100 g gljiva: bukovače, šitake i šampinjona (ukupno 300 g),
  • nekoliko suvih vrganja,
  • 1 glavica crnog luka,
  • 1 ljuta sveža paprika,
  • 1 kašika maslinovog ulja,
  • 1 šolja narendanog sira,
  • so, biber.

Suve vrganje prelijte vrućom vodom i ostavite ih da odstoje desetak minuta. Omekšale vrganje isecite što sitnije, jer su oni u ovom jelu začin.

suvi vrganj

Na malo ulja propržite jednu manju glavicu luka, dodajte 1 šolju pirinča. Kada pirinač postane staklast, dodajte iseckane gljive. Naravno da vrsta i kombinacija gljiva koje ćete staviti u rižoto zavisi od onoga što možete kupiti na pijaci, sami gajiti ili ubrati u prirodi, opet uz ono poznato: sve su gljive jestive, ali neke samo jednom ;).

Sve posolite i doooobro pobiberite jer (i ovo stalno ponavljam) gljive i biber se savršeno slažu i tu "ljubav" ne treba kvariti.

U pirinač i gljive po malo dolivajte vruću vodu (ili bujon tj. jaku supu od povrća ili mesa) i kuvajte uz povremeno mešanje, da vam pirinač ne bi zagoreo i da biste imali kontrolu da li je pirinač dovoljno kuvan. Gotovo rižoto treba da je kremast, ne sme da ima mnogo tečnosti, a ne sme ni da bude previše suv. Zrna ne bi trebala da su prekuvana i lepljiva, ali ni previše tvrda.

Kada ste ocenili da je rižoto dovoljno kuvan, na kraju dodajte narendani parmezan ili neki drugi sir. Sve dobro promešajte i poslužite odmah.

Ono što je najvažnije kod rižota je i najveće umeće: skuvati pirinač da bude kuvan baš kako treba. Zašto i šta to znači?

Postoje različite vrste zrna pirinča namenjenog kuvanju različitih jela. Naravno, što je neka namirnica kvalitetnija samim tim je i skuplja. Nije nikakav problem skuvati dobar rižoto od dobrog i skupog pirinča, problem je kako od nekog "domaćeg", običnog, jeftinog pirinča napraviti dobar rižoto. E TO je najteže. Zato sam i napisala da treba da stojite pored šporeta i polako dodajete vrelu vodu (ili supu) u pirinač uz stalno mešanje i probanje, dok se ne skuva tako da bude po vašem ukusu. Nikako nemojte da ga ostavite da se kuva u mnogo vode bez mešanja, jer tako vam može, ili zagoreti ako upije svu vodu, ili možete prekuvati pirinač, a tada će rižoto pre ličiti na kuvani lepak, nego na neko pravo jelo.

Ako možete najbolje je da za rižoto koristite pirinač baš za tu namenu. Pirinač za rižoto treba da ima dosta skroba, jer taj skrob omogućava da rižoto ne bude "voden" nego da tečnost bude neka vrsta sosa.

Ako rižoto pravite od onog duguljastog pirinča, on se neće slepiti, ali i neće doprineti kremastoj strukturi rižota. Nisam probala i ne znam da li bi se možda kremasti sos mogao dobiti i dodavanjem rendanog krompira...

Ono što još možete uraditi je da čitate deklaracije na pakovanjima, jer bi i na osnovu toga mogli da zaključite kakav je koji pirinač.

Toliko o tome, bar iz mog iskustva. Najbolje je da sami isprobate i različite vrste pirinča i različite načine kuvanja, dok ne dobijete rezultat tj. ukus koji vama najviše odgovara.

Ovom prilikom bih još jednom htela da se zahvalim Milki iz Užica na njenom paketu sušenih gljiva. Savršene su :)


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije