Kada sam prvi put pravila mafine sa nutelom, bilo mi je jasno da je to jedan od onih zaraznih slatkiša koje nije dovoljno probati samo jednom. U svakom slučaju, ne spadaju u neke naše starinske domaće kolače, ali to nije razlog da ih ne probate. Pogotovo zato što su vrlo jednostavni za pravljenje.

"A ja, ja sam lenj, lenj kao lenja pita... "

Čudim se sama sebi da recept za lenju pitu do sada nisam objavila. Lenjost, zaboravnost... ne znam, ali zahvaljujući Duci i njegovoj pesmi sam shvatila da na kuvarancijama nemam recept za ovaj dobri stari kolač. A priča počinje tako što me je on zamolio da napravim "ketering" sa lenjom pitom za promociju njegovog albuma (ili sam se ja ponudila da je pravim... više se ne sećam ko je šta prvi rekao, ali to nije toliko ni važno).

Prvo sam pomislila da ne bi bilo loše da osušim malo jabuka, ali kada sam pročitala da se one trebaju sušiti po ceo dan u rerni, odustala sam. Međutim, pronašla sam neke recepte za čips od jabuka. Iako na prvi pogled i nema neke velike razlike, ipak ih ima. Sušene jabuke su mnogo suvlje, tvrđe i žilavije. Čips je... kao čips. Krckav, topi se u ustima... naravno teško mu je odoleti i potrebno je mnogo manje vremena da se napravi. Recept koji sam "prepisala" je za čips od jabuka i banana. U ovom mom receptu nema banana, samo domaće obične jabuke.

Za palačinke sa bagremom sam prvi put čula pre dosta godina od jedne koleginice sa posla, koja je inače iz Petrovaradina. Sećam se i da je nekada u Petrovaradinu bilo mnogo više bagrema nego danas. Takođe znam da mnogi rođeni u Petrovaradinu znaju za ovu poslasticu, ali ne znam da li se palačinke sa bagremom još negde prave? Da li ste vi nekada, negde jeli ili pravili palačinke sa bagremom?

Ovaj kolač od bresaka (ili breskvi) je dobio ime po jednoj Jelen. Da ne bude zabune, Jelena je i osmislila i napravila kolač, ja sam bila samo jedan od degustatora. I naravno da sam se oduševila, stvarno je bio fenomenalan kolač, sočan, mek, ne previše sladak, voća taman... a najbolji dokaz da je bio dobar je to što je kolač je nestao "brzinom svetlosti".

Zahvaljujući ovom blogu, internetu i naročito "fejsu", upoznala sam jednu divnu ženu, za koju se ispostavila da imamo neka slična interesovanja, misli, sličan muzički ukus i neko slično viđenje odnosa prema životu i onome što nas okružuje. Koliko god nekima internet bio nužno zlo, ili mesto prepuno raznoraznih negativnih i "hejterskih" likova, isto tako je mesto gde možete pronaći dobre, pozitivne ljude koje možda u realnom životu ne biste nikada sreli.

Sasvim obični i jednostavni kolači, koji u zavisnosti od voća ili pekmeza koji im se dodaju, mogu da imaju različite ukuse. Iako u čupavu pitu, bar po onom starom originalnom receptu koji imam, ne ide sveže voće, ono je moj "tajni" dodatak koji daje svežinu ovom dosta slatkom kolaču. Takođe, umesto belih šljiva možete koristiti i one "obične", plave šljive ili bilo koje drugo voće, kao npr. jabuke ili višnje...

Salčići, salenjaci ili kiflice sa salom? Kako god da ih zovete oni su prava porno hrana ("food porn" - Bourdain) i pravi slatki greh kojem je tako teško odoleti, ili ako vam to lepše zvuči, iskušenje kojem se tako lako prepuštamo (a jedini način da se rešimo iskušenja je da mu se prepustimo ;)).

Zašto?!

Već sam pisala o tome kako je proletos bilo na Blogerijadi, kao što sam i rekla da sam od sve hrane imala neke svoje "favorite". Ovo je jedan od tih favorita. Kolač je donela Zorica, a recept za perašku tortu je napisala na svom blogu "My Pans and Pots".

Mere za recept su originalne, uz neke moje sitne napomene, kako bih sledeći put znala kako sam je tačno pravila. U svakom slučaju količinu potrebnih sastojaka nisam menjala ni za zrno ;)

Dosadašnje moje iskustvo kaže da je svaki recept  Najdžele dobar, tačnije odličan. Tako je i sa ovim receptom za kolač od mandarina i badema, iako i nisam baš u potpunosti radila po uputstvu. Osim toga torta sa mandarinama i bademima ima izvanredan odnos uloženog truda i kvaliteta, što znači da sa malo truda imate veoma ukusan kolač.