Brzo, jednostavno, ukusno! A ako ste nekad voleli ili još uvek volite, one "Krašove" bajadere, sigurna sam da će vam se i ove domaće, kućne, ručno pravljene, svideti. Mislim, šta ovde uopšte ima da se nekom ne svidi?

Danas mi je pala na pamet tema školskih pismenih zadataka: "Jesen u mojoj ulici". Setila sam se jer smo, čini mi se, takve teme imali svake jeseni u osnovnoj školi, ali ono što me je podsetilo na to i vratilo u neke školske dane jeste miris cimeta iz domaće štrudle s jabukama i bundevom. Zbog toga priči koja sledi više pristaje tema "Zašto jesen miriši na cimet?"

Šta je potrebno i kako se pravi ova poslastica, veoma jednostavna za pripremu, koja se čak nalazi i u kuvaru Evropskog udruženja kardiologa »:

Sezona je praznika, slava, a kod mene i  sezona rođendana.

Odavno sam od Žileta dobila recept za Sacher tortu, a tek sada sam se rešila da probam i da je napravim. Pošto je mlađe-ljubi-ga-majka-dete imalo rođendan pre neki dan, zajedno smo pravili ovu tortu. Jeste da je još od prošle godine punoletan, ali kolači nisu samo za malu, negu i za veliku decu. Osim ove torte pravili smo i marcipan. I jedno i drugo su mi baš, onako "zimski" kolači.

Šta je u stvari Sacher odn. Zaher?

Moja svekrva tj. Zekina mama pravi najbolje slatke kiflice sa pekmezom na svetu!!! Potpisujem! :)

Priznajem, ove kiflice na slikama nisam ja pravila (neću ni da pokušavam, sve dok baba Anka bude htela, mogla i želela da ih pravi).

Marzipan ili Marcipan!  Ova reč mi je oduvek zvučala nekako "carski". Jeste da mi je tako zvučalo, ali mi nikad nije bila neka od omiljenih poslastica. Nikad nisam volela one šećerne ukrase na tortama, niti sam ikad volela one "kupovne" bombone i čokolade sa marcipanom koje se samo tako zovu, ali je osnovni sastojak tog "marcipana" u stvari šećer. Oduvek mi je to nešto bilo previše slatko i krckavo i uvek su mi "trnuli" zubi od tih slatkiša.

Ali, šta je u stvari pravi marcipan?

Ovo je recept, koji sam dobila od Dragane i Žileta. Slike (klikni ovde) su sa jedne vikendaške šetnje po Fruškoj Gori, kada sam ih prvi put jela, i tada smo išli od Zmajevca do Ledinačkog jezera (ne baš skroz do dole, jer teško da bismo se vratili peške nazad). Oni koji su išli tuda znaju o čemu pričam, a za one koji ne znaju, tu ima nekih 4-5 kilometara u jednom smeru (što i nije mnogo po ravnom putu), ali sa pojedinim mestima gde i divokoze (za obične koze je suviše strmo)  "pasu pod ručnom". Pod takvim i tim uslovima, Dadini mafini su bili više nego ukusni i poželjni. Kad malo bolje razmislim, ti mafini bi svakako bili ukusni, ne samo u šetnji.

Zašto Dejin? Zato što je ovo Dejina ideja, a i pomagao mi je u pravljenju ovog kolača (mleo orahe, kontrolisao da nešto ne propustim i izostavim i sl.). Ideja mu je skroz dobra, a to kažem jer je i moja omiljena kombinacija u kolačima čokolada i višnje. . Osnovni sastojci su isti kao i u prethodna dva kuglofa, s tim što sam im promenila "začine".

Šta je potrebno za kuglof:

Opet sam imala dilemu kako da ga nazovem, ne mogu ovo nazvati "moj drugi kuglof", iako jeste drugi, ali kad bih svaki nazivala rednim brojem, ako me krene mešenje, neću znati šta koji broj znači. Ovaj put sam se ipak odlučila za nešto smislenije, zašto dvobojni, zato što osim kokosa ima i čokolode, a sve je podeljeno na dva dela, tamni i svetli. Htela sam da ga nazovem i Bounty, našla sam i neke recepte na netu sa tim imenom, ali ni jedan nisam našla da odgovara ovakvom kuglofu.

Još jedan od onih pravih jesenjih kolača, koji celu kuću zamirišu na cimet. Moram da priznam da sam ovo prvi put pravila kada mi je preostalo i jabuka i bundeve od bundevara. Umešala sam ovo, onako radi probe, "po osećaju". Proba je bila više nego uspešna jer se pojeo svaki kolačić.

Još jedno od jela koje me vraćaju u detinjstvo, ali ovo je već pravi recept, ne kao ono 'leba i masti. Gomboce nisu jelo koje se baš previše trudim da pravim, iz jednostavnog razloga jer za njih treba dosta vremena, što za pripremu, što posle za pranje isprljanih sudova i kuhinje. Srećom sada je moguće kupiti i već napravljene smrznute gomboce, koje za divno čudo i nisu tako loše. U svakom slučaju, dobro je da postoji mogućnost izbora, a na vama je da odlučite kako ćete ih spremati.