Sosovi

Da ne bi bilo zabune, osnova tartar sosa je od majoneza i kiselih krastavaca, dok je tarator salata od svežih krastavaca sa kiselim mlekom.

Patlidžan kao letnja hrana, kuvan, pečen, pržen, u raznim mesnim i bezmesnim kombinacijama, kako u salati od patlidžana, tako i kao baba ganuš. Patlidžan sa feta sirom i bademima je samo još jedan od mnogih recepata i varijacija na temu "melitzano" salate.

U Španiji sos od pečene paprike nazivaju Romesco, na bliskom istoku (Turska, Sirija,...) je to Muhammara, a meni prvo što padne na pamet kada kažem "sos od pečene paprike" je - ajvar, međutim ovaj sos je ipak malo drugačiji od "običnog" ajvara.

Sos, ili možda bolje da ga nazovem slani pekmez od dunja? Veoma je jednostavan za pripremu. Odličan je uz neki nedeljni ručak u stilu "supe, sosa, mesa".

Jedan od onih "ekspres" ručkova, što znači da je vreme potrebno da se napravi kraće od 30 minuta.

Humus od leblebije je pleonazam ali reč hummus se često upotrebljava kao naziv za različite namaze napravljene od povrća ili semenja. Sama reč hummus na arapskom jeziku znači leblebija (turski leblebi), naut ili slanutak. Pun naziv ovog namaza je "hummus bi tahina" što bi otprilike značilo leblebija sa pastom od susama.  No, kako god, u ostatku sveta reč hummus sada predstavlja zamenu za reč namaz ili pašteta sa dodatkom leblebije, tako da danas imamo i hummus od šargarepe ili graška, španata, avokada,...

Nego kako se pravi hummus bi tahina?

U prevodu, salsa je sos ili umak. Jednostavan, brz, jeftin umak, sos ili salsa - kako god da ga zovete. Može odlično da posluži kao sos uz roštilj, ili kao "dip" za grickalice po želji (čips, tortilje, prženice ili npr. bavarske zalogajčiće).

Šta da napravim od ove kuvane šunke što je ostala od uskrsa, pa da turim na "kuvarancije", kao jelo od ostataka? - upitah Zeku neki dan.

Verovatno najpoznatiji italijanski sos za testeninu, bilo špagete, lazanju ili nešto treće. U stvari kad kažem špagete (bez onog sa...), mislim na špagete sa ovim sosom.  Kao i za sva jela, postoje mnoge varijante i podvarijante, ali osnova ovog sosa je mleveno ili sitno iseckano juneće meso i paradajz. Sve ostalo su začini, odn. arome, mirisi koji i čine ovaj sos takvim kakav je. Bez njih, ovo bi bila samo još jedna varijanta našeg običnog paprikaša.

Još jedno od jela koje ima sasvim drugačiji miris, ukus i doživljaj kada se jede ovde u Novom Sadu ili negde na moru.

U originalni italijanski recept za pesto sos idu sledeći sastojci (radi informacije onima koji mogu da nabave sve potrebne sastojke):  2 šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, 1/3 šolje pinjola (semenki šišarke), 2-3 čena belog luka, sveži mleveni biber i so po ukusu.

Što se mene tiče, mirođija kao začin i ne bi morala da postoji zato što je jednostavno ne volim. Ali baš ne volim uopšte. Takva je ona, ili je mnogo volite, ili je ne volite uopšte. Izrazito jakog mirisa, bez kojeg neki ne mogu da zamisle jela kao što je varivo od graška ili varivo od boranije. 

Proleće,  za mene najlepše godišnje doba, ne samo zbog lepog vremena (koje ove godine baš nikako da krene) već i zbog velikog šarenila voća i povrća na pijacama. Ovo je opet jedan tipično prolećni recept, a pošto već imam jedan recept sa rabarbarom za kolače, ovo će biti jedna slana kombinacija.

Neki koji su upućeniji u "materiju" od mene, kažu da je ovo libanski recept. U svakom slučaju jeste "istočnjački", a kao i svako istočnjačko jelo vrlo je pikantno. Jednostavno je i relativno brzo za pripremu i naravno veoma je ukusno, pogotovo ako volite gorkast ukus patlidžana. Osim toga, baba ganuš se jede hladan, možete da ga koristite kao namaz za sendviče, ili samo kao namaz umesto onih industrijskih pašteta...