fbpx

Moj kuvar, Spasenija Marković, Politika 1939. Moj kuvar, Spasenija Marković, Politika 1939.

Sećam se, još dok sam bila dete onog tzv. Velikog narodnog kuvara, jedne ogromne knjižurine, smeđih korica, sa mnogo recepata, ali sa malo slika. Ne znam da li je u to vreme postojala žena koja nije imala taj kuvar, svuda ga je bilo i to na vidnim i lako dostupnim mestima. Ta knjiga je verovatno bila biblija za ondašnje žene (s obzirom na našu patrijarhalnu sredinu, ne znam koliko muškaraca ga je koristilo). Međutim, ono što je mene oduvek zanimalo, a nije bilo u tom kuvaru, je kako neko jelo izgleda kada se spremi - mnogo su nedostajale fotografije. Naravno, kako je bilo mnogo recepata, stvarno bi bilo nemoguće svaki od njih ilustrovati fotografijom, ali možda se na taj način i drugima budila radoznalost i želja da se proba nešto novo i drugačije.

Iako ja ne znam mnogo o starim knjigama, imam tu čast i privilegiju da poznajem one koji to znaju. Moji beogradski prijatelji iz Srpskog bibliofilskog društva bili su ljubazni da mi ustupe neke primerke starih kuvara, kao i da napišu jedan kratak tekst o njihovoj istoriji. To su ljudi čija je strast za knjigama tolika da verovatno prevazilazi moju strast za raznovrsnom hranom i spremanjem iste, ali tu i završavaju sva poređenja ovog tipa, jer oni čuvaju "reč" od zaborava i zuba vremena, za razliku od mene čija strast završava pod zubima, a ostaje samo u sećanju na neke mirise i ukuse.  Kolekcionarstvo, tj. skupljanje i čuvanje predmeta iz prošlosti (i ne samo iz prošlosti, jer i danas će već sutra biti prošlost) je verovatno čovekova iskonska potreba, od pamtiveka kao što je i potreba za spremanjem hrane, a glad za duhovnom hranom verovatno postoji otkako je čovek postao "čovek".

Ovim putem se još jednom zahvaljujem gospodinu Ivanu Lazareviću i gospodinu Srđanu Stojančevu na komentarima, priči i fotografijama primeraka starih kuvara:

 

Ako je prostitucija najstariji zanat na svetu, onda je gastronomija sigurno drugi po "stariještvu".

Prvi zanat ili umeće omogućavao je nastavak vrste, zato i jeste najstariji, a onaj drugi - omogućavao je energetski opstanak vrste, naravno, spremanjem hrane.

Ta veština (gastronomija) do današnjih dana razvijena je do nivoa umetnosti, ali i nauke.

Istorijski posmatrano, kult posebnog spremanja hrane i kuvarskog umeća začeo se još u antičkim vremenima.

Još u IV veku pne Arhestrat iz Gele napisao je putopisnu gastronomsku knjigu pod nazivom "Ugodan život" u kojoj nabraja razne vrste jela i pića i načine spremanja hrane. Nećete verovati, ali to delo je kasnije pesnik Kvint Enije preveo na latinski. Rimljani, hedonisti po ubeđenju uživali su u neverovatnim specijalitetima, a Apicijeva knjiga De re coquinaria (u prev. O stvarima kuhinje) bila je štivo na visokoj ceni.

To je daleka prošlost, naravno.

Posle duže pauze, od XVI veka nastavlja se u većem obimu, pisanje gastronomske literature, rasprava i priručnika.

A mi ovde možemo da vidimo da su naši stari na ovdašnjim prostorima, mada mnogo, mnogo godina kasnije i te kako vodili računa o tome šta se jede i kako se sprema. Mada po godinama ovo nisu baš toliko stare knjige, recepti u njima jesu stari i predstavljaju znanje skupljano predhodnih decenija, da ne kažem i vekovima.

Pred vama se nalaze naslovne strane nekoliko bibliofilskih primeraka knjiga koje su po svojoj sadržini klasični kuvari. One predstavljaju divan spoj koji zadovoljava dve esencijalne ljudske potrebe - potrebe za novim znanjem koje intrigira, kao i potrebe za lepim ukusom.

Veliki srpski kuvar, Katarina Popović Midžina, Novi Sad

veliki_srpski_kuvar_NS

Veliki srpski kuvar, Zorka Babić, Mostar, 1923.

Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije