fbpx

Kad vam ostane starog hleba, a ne znate šta ćete sa njim, evo jednog rešenja, jer je stari, malo osušen hleb najbolji za ovo jelo. Za pripremu je brzo, jednostavno i jeftino. Uz recimo, paradajz čorbu, može biti odličan ručak (naravno, pod uslovom da ne spadate u one koji ne mogu bez mesa).

Langoš je isto što i mekike, samo bolje! Kako bolje? Lako! :)

Navodno su langoške mađarsko nacionalno jelo, ali spremaju se i kod nas u Vojvodini, bar sam ih ja često jela i kao dete.

Pizza kao pizza, osim što je ova ipak malo drugačija u odnosu na one klasične i gotove koje kod nas možete kupiti. Pošto sama pravim pesto sos, onda mogu sebi da dozvolim taj "luksuz" i da spremim i pizzu sa njim.

Šareno, što šarenije... jedan od načina kako potrošiti stari hleb.

Ako hoćete da zvuči "fensi" ove prženice, odnosno vruće sendviče možete nazvati i bruskete, što je italijanski naziv za ovu vrstu sendviča (Bruschetta). Kao i originalna italijanska pizza, ovo je stari recept i u stvari samo jedan od načina za trošenje raznih ostatataka hrane iz frižidera, ali ne mora da bude samo to. U zavisnosti od toga šta stavite na njih može biti i veoma fino i skupo jelo za brzo posluženje.

Ovi hlepčići obavezno idu uz neko pohovano meso kao što je npr. piletina, ili uz bečku šniclu, zato što je ovo jelo od ostataka, brašna, prezle i jaja posle pohovanja mesa. Jeste da su u pitanju ostaci, ali "hlepčići" mnogo lepše zvuči. Naravno da ih možete praviti i bez pohovanog mesa, brzo se i jednostavno spremaju, tako da ih nije problem napraviti za bilo koju priliku.

Oduvek sam mislila da je proja onaj slani "kolač" od kukuruznog brašna sa jajima, sirom, kajmakom... Ali, sasvim slučajno sam na pijaci od jedne starije gospođe saznala da to nije proja, nego projara, a da u pravu proju ide samo brašno, so i voda. Iskreno, nikad nisam do tada čula za naziv projara. Opet neki drugi kažu da je taj hleb od kukuruznog brašna, tzv. Vasilica, koja se pravi za Srpsku novu godinu odn. za slavu svetog Vasilija. Sve u svemu još jedan od primera kako se isti naziv različito tumači ili kako jedno sasvim obično jelo ima različite nazive. Međutim, kako god da ga zovete, sve je to testo od kukuruznog brašna, uz manje ili više dodataka.

Skoro sam na e-mail dobila primedbu ili kometar (kako god) da bih mogla objavljivati više recepata za testo tipa kiflice, pogačice i sl. Moram malo i da se pravdam zašto nemam više ovakvih recepata: sve što objavljujem ovde sama pravim, Zeka slika, a svi zajedno jedemo. Problem je moje slobodno vreme, jer ne mogu da postignem da napravim, napišem i objavim baš neki veliki broj recepata. Pišem ono što mislim da možda može biti i nekom drugom zanimljivo, a ono što možete biti sasvim sigurni to je da je sve što ovde čitate o spremanju hrane lično iskustvo - osim ako drugačije ne naglasim. Jedino iz tog razloga nemam više tekstova odn. recepata.

Pisala sam kako pravim  trouglaste gibanice, ovo je "skoro isto, ali sasvim drugačije".

Sećam se da sam, još kao dete, obožavala gibanicu koju je pravila moja baba. Ona je imala jednu veliku crvenu emajliranu šerpu u koju je ređala zgužvane kore i prelivala otopljenom masti i umućenim sirom sa jajima...i tako red kora, red "ovog", red "onog", dok ne potroši sav materijal.

Pisati recept za ovo jelo? Ovo i nije jelo za koje treba recept, ali... Za mene je ovo slana poslastica, a najviše sećanje na detinjstvo i neka davno prošla, srećnija vremena (kako ovo strašno zvuči - "davno prošla"). Sećam se da smo nekad u školi, sigurno jednom nedeljno za užinu dobijali hleba i masti sa alevom paprikom, uz šolju čaja ili mleka. Ne znam da li današnji klinci jedu ovu "nezdravu hranu", mada se oni uglavnom lepe na sve vrste modernog "junk food-a"?  Možda jeste 'leba i masti nezdrava hrana, ali nije "fensi", kao razni "mekovi", ili u poslednje vreme KFC, pomfriti, mekike i sl.

Prikaži dalje...
Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije

cuvaj hranu