Ideja za vojvođanski suši mi je pala na pamet kada sam htela da umesto klasičnih prazničnih krkanluka (slavskih, novogodišnjih i ostalih praznika) napravim nešto "malo" drugačije. Pošto sada tokom cele godine svuda ima raznog voća i povrća, nije problem da se pravi u svim godišnjim dobima.
Pošto se japanski suši pravi od svežih plodova mora, kuvanog pirinča (sa dodatkom pirinčanog sirćeta) i/ili algi, možete pretpostaviti od čega bi se mogao sastojati vojvođanski suši i koji su to plodovi Panonskog mora? Slanina, šunka, kobasice,...
Sezonsko povrće i zeleniš kojeg ne možeta naći u prodavnicama ili pijacama, zamenite onim što jeste u sezoni: umesto sremuša može španat ili blitva, ili zelena salata, šargarepe, paradajza ili paprike ima tokom cele godine.
Moram da kažem i još jednu stvar, a to je da ovakvu đakoniju sigurno nećete spremati često, ali vreme i trud uloženi u pripremu iste će vam se vratiti odličnim ukusom.
I za kraj ovog uvodnog dela treba da napišem da je ovo naš (Zekin i moj) orignalni recept i ideja. Nigde nismo ni videli, čuli, pročitali, a kamoli probali ovako nešto. Ako neko zna da postoji nešto slično slobodno ostavite komentar.
Šta je potrebno i kako se pravi Vojvođanski suši:
Još jedna bitna razlika domaćeg sušija je što umesto pirinča koristite kuvano kukuruzno brašno (belo ili žuto, svejedno). Kako se sprema kačamak (palenta, mamaljuga, pura) zavisi od toga koje brašno koristite. Ako kuvate onaj instant kačamak, imate uputstvo za pripremu na kesici (ukratko: odnos vode i brašna je 4:1, kuva se nekih 3-4 minuta). Ako kuvate od "domaćeg" kukuruznog brašna, odnos vode i brašna je otprilike isti (3-4 šolje vode, 1 šolja brašna), ali je vreme kuvanja nešto duže - oko dvadesetak minuta uz stalno mešanje. Dakle, sipate vodu u šerpu, posolite i kad se voda malo zagreje sipajte brašno i mešajte stalno da se brašno ne bi zgrudvalo. Skuvan kačamak ostavite da se ohladi.
U ovoj varijanti vojvođanskog sušija (na fotografijama), kao omotač, umesto morskih algi, koristila sam blanširan sremuš (prokuvan 1-2 minuta u vodi). Umesto sremuša možete koristiti i listove blitve,španata, zelja, kupusa ili nekog sličnog zelenog lisnatog povrća. Jeste da sremuš ima fin ukus, odličnu teksturu za pravljenje rolnica, dosta je žilav - odnosno ne kida se, ali problem sa sremušem je taj što je njegov list mali i treba za jednu rolnicu složiti 4-5 listova sremuša, da bi se dobila odgovarajuća podloga, a verujte mi to je mnogo pipavo i dugo traje (bar meni koja nisam baš nešto vešta u motanju sušija).
Za umotavanje rolnica, ako niste vični rukovanju onim podlogama od bambusa, koristite najlonsku foliju (možete koristiti i onaj papir za pečenje). Na foliju poređajte listove sremuša na površinu otprilike 5x10 cm. Preko listova u tankom sloju rasporedite kačamak i onda punjenje!
Punjenja mogu biti razna, a zavise samo od vaše mašte i onoga što nađete na pijaci ili što imate u kući.
Mogu biti posni sa nekom ribom (npr. dimljenim šaranom ili lososom) i povrćem.
Suši može biti i vegetarijanski sa sezonskim povrćem, ali Zekina i moja prva i osnovna ideja su oni gurmanski sa već spomenutim plodovima Panonskog mora kao što su šunka, kobasice, kulen, slanina... uz dodatak povrća kao salate. A sve to da bude spakovano u jedan zalogaj.
Meso i povrće treba da naseckate na tanke rezance i da slažete u sredinu preko kačamaka, popreko u odnosu na smer zamotavanja.
Ideje za 4 vrste punjenja:
- sa šunkom, suvim šljivama, sirom, biberom i ljutom tucanom suvom paprikom
- sa slaninom, svežom zelenom paprikom i biberom
- sa paradajzom, svežom zelenom paprikom, prešunovim listom i sirom
- i sa kulenom, mladim belim lukom i sirom
Zamotavate rolnice uz pomoć folije. Kada smotate sve rolnice koje ste planirali, sečete kolutove širine najviše 2 cm. I kada pravite podlogu i kada sečete, vodite računa da taj jedan komad treba da bude jedan zalogaj.
Pošto se uz japanski suši služe različiti sosovi od soje ili nekih drugih egzotičnih biljaka, uz ove naše vojvođanske, umesto toga odlično ide ajvar, ili pinđur ili neki sos od ljute paprike,...
