fbpx

Nije ni malo čudno što smo usvojili i prisvojili jela svih osvajača ovih prostora,  nije čudno čak ni to što smo ih malo uprostili i prilagodili svom podneblju, ali ono što meni smeta je jednoličnost začina koji se koriste u "našim kuhinjama". Većina naših tradicionalnih jela se bazira na dinstanom crnom luku, tako da je u mnogim domaćim kuhinjama svako jelo manje-više isto,  sve ima ukus luka. Razlika je samo da li je luk sa nekim mesom ili mu je dodato povrće kao npr. boranija ili pasulj. Koliko ljudi kod nas ne žele čak ni da probaju nešto drugačije osim tog uobičajenog. Voće uz meso?! Svašta! Koliko su me puta i na pijaci pitali šta radim sa bosiljkom ili mentom ili ruzmarinom? "Idem da kadim po kućama" :) logično, ne?

Koliko je "običnih" žena, a i muškaraca (pod običnim smatram neprofesionalne kuvare) na ovim prostorima eksperimentisalo u kuhinji kombinujući različite začine i namirnice, pogotovo voćno-povrćno-mesna jela? Koliko se kuhinja svodi na onu "brzu" i nezdravu i onu "slow food" što smatramo "kao"zdravom.  Meni uopšte nije cilj da ovde pričam o nekom zdravlju i zdravoj i nezdravoj hrani, ja bih da pišem o dobroj i lošoj ili još bolje rečeno o ukusnoj hrani. Šta znači ukusno? Za svakog je to nešto drugo.   Pošto je ovo moj blog o hrani, pisaću o onom što ja smatram ukusnim. I još jedna vrlo bitna stvar u današenje vreme kada svi patimo od nedostatka slobodnog vremena, ne treba provoditi sate u kuhinji spremajući neko jelo koje će se pojesti za 10 minuta.  Može se napraviti mnogo brzih jela koja su i ukusna, a i zdrava. O tome šta ja smatram zdravim: Sve što je moglo da se jede i pre 100 godina,isto kao i danas. Naravno danas smo primorani da jedemo zagadjenu, genetski modifikovanu hranu i tu malo toga možemo sami da promenimo - osim kada bi svako od nas mogao da ima neki svoj salaš udaljen dovoljno od svih zagađivača što je naravno nemoguće. Na šta možemo da utičemo? Možemo da nejedemo margarine,  rafinisana ulja, salame, konzerve, šećere i slične hemije. Možemo da koristimo, puter, domaću mast, ili masinovo ulje, slaninu, voće... Naravno da preterivanje  u ovoj mojoj "zdravoj" hrani ne može nikako biti dobro, ali ni jedno preterivanje nije zdravo. Umerenost je zakon, jedino što je to i najteže izvodljivo - bar meni. I još jedna vrlo važna stvar, kad sam kod preterivanja - nijedna hrana ne goji ako se kalorije unete tom hranom potroše. Najveća umetnost je potrošiti ono što se pojede. A to je nažalost u današnje vreme i najteže. Bogatstvo ovog našeg vojvodjanskog prostora se ogleda i u kuhinjama koje postoje zahvaljujući velikom broju nacija. Gde je svaka "donela" nešto iz svoje tradicionalne kuhinje. Tako od madjara piros paprika, gulaš i sl. od slovaka kulen (sa sve kimom) i voće iz kompota za salatu, od nemaca milihbrotovi, kuglofi, a o "južnjačkim" poslastičarima - od baklava do princes krofni.... dugačak bi bio spisak kada bih sve nabrajala. Zato sam i počela sve ovo da pišem, koliko zbog sebe da se podsetim na neke recepte , koliko da oni koji ovo budu čitali,  dobiju neku novu ideju  i da je možda podele sa mnom. Za kraj ovog teksta jedna misao Džordža Bernarda Šoa:

If you have an apple and I have an apple and we exchange these apples then you and I will still each have one apple. But if you have an idea and I have an idea and we exchange these ideas, then each of us will have two ideas.

Što bi prevedeno bilo: Ako ti imaš jednu jabuku i ja imam jednu jabuku, ako ih zamenimo, i ti i ja ćemo i dalje imati po jednu jabuku. Ali, ako ti imaš ideju i ja imam ideju, kada ih razmenimo svako od nas će imati po dve ideje :D


Joomla SEF URLs by Artio
enfrdeitptrues

Budite sponzor Kuvarancija i dajte im krila. Omogućite da frižider postane mobilna aplikacija, a ja obećavam još bolji, lepši i napredniji sajt.

Visina donacije

cuvaj hranu