Nije ni malo čudno što smo usvojili i prisvojili jela svih osvajača ovih prostora,  nije čudno čak ni to što smo ih malo uprostili i prilagodili svom podneblju, ali ono što meni smeta je jednoličnost začina koji se koriste u "našim kuhinjama". Većina naših tradicionalnih jela se bazira na dinstanom crnom luku, tako da je u mnogim domaćim kuhinjama svako jelo manje-više isto,  sve ima ukus luka. Razlika je samo da li je luk sa nekim mesom ili mu je dodato povrće kao npr. boranija ili pasulj. Koliko ljudi kod nas ne žele čak ni da probaju nešto drugačije osim tog uobičajenog. Voće uz meso?! Svašta! Koliko su me puta i na pijaci pitali šta radim sa bosiljkom ili mentom ili ruzmarinom? "Idem da kadim po kućama" :) logično, ne?

Najskuplji začin na svetu! Za 1 kg potrebno je oko 400.000 cvetova!!! Koristise u verovatno svim kuhinjama sveta, od indijske, preko orijentalne do čuvene francuske. Začin se  dobija iz vrška tučka, cveta kojih svaki cvet ima samo tri.  Reč šafranvodi poreklo iz arapskoj reči za’fran koja znači "biti žut", prema karakterističnoj žutoj boji. Ali...

Priča o bosiljku Bosiljak (Ocimum basilicum) "Ja bosiljak sejem, meni pelen niče..."

Josif Pančić je ostavio prvi i do danas najlepši i najpotpuniji opis bosiljka: “Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka bosiljak na grob posadi ” (Botanika 1868:251). Veselin Čajkanović (Rečnik narodnih verovanja o biljakama, 1894.) ističe da bosiljak “ igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda ”. Bosiljak se, prema svom latinskom imenu Ocimum basilicum L, naziva i carev cvet. “Bosiljak pripada rodu Ocimum koji obuhvata oko 150 vrsta, i sve one vode poreklo iz tropskih i subtropskih krajeva Azije i Afrike. Ime roda potiče od grčke reči ozein (= jako mirisati). Vrste ovog roda se veoma razlikuju po načinu nastanka, sadržaju i hemijskom sastavu etarskog ulja ”. Smatra se da je bosiljak poreklom iz Indije, a da su za njega znali i Egipćani još pre više od 5.000 godina. Saglasno spisima, oko 12. veka bosiljak su monasi doneli u Evropu. Jednogodišnja je,  aromatična i zeljasta biljka, koja raste razgranato 30–50 centimetara u visinu. U mnogim religijama pripisuju mu božansku moć. U našim krajevima bosiljak opravdano važi za lekovitu i "svetu" biljku.