Još jednom svima želim srećnu i uspešnu 2011. godinu. Kao dobar početak jedne godine (osim ića i pića) predlažem i jednu dobru zimsku šetnju. Bez obzira gde živite, sigurno imate ili deo grada bez automobila, ili neko izletište u okolini gde možete provesti barem sat ili dva u šetnji.

Kako smo se za doček fino najeli i napili, 1. januar je tradicionalno dan za odmaranje, spavanje i teglenje od stola do kreveta i nazad, pa tako u krug.

Danas sam naišla na jedan vrlo zanimljiv tekst, o tome kako hranom očuvati zdravlje. Naravno da to nije i dovoljan uslov, ali svakako jeste jedan o potrebnih uslova za zdraviji život. Ove savete možete smatrati dobrim ili lošim, možete ih se pridržavati ili ne, ali sigurno je da vam ne mogu naškoditi, naprotiv uključivanje više voća i povrća u ishranu može vam samo koristiti. Tekst je preuzet ODAVDE, a u nastavku sledi moj "slobodni prevod".

Šta znači zdrava ishrana?

Da li  ste i koliko puta sebi postavili ovakvo pitanje? Većina, ipak o ovome ne razmišlja dok ih nužda (čitaj: bolest) na to ne natera. Stara je izreka da „zdrav bolesnom ne veruje", i zato ljudi u najvećem broju slučajeva ne razmišljaju o tome da „zdravlje na usta ulazi". Nemam nameru da ovde pišem o naučnim raspravama i dokazima za ili protiv određene vrste hrane ili načina ishrane. Ovo je moj pokušaj da pre svega naučim sebe, a možda i one koji budu čitali ovaj tekst, nekim osnovnim opšteprihvaćenim principima zdrave ishrane. Pisaću o svojim pogledima i mišljenjima na ovu temu, a verovatno će se i ta razmišljanja menjati kako vreme bude prolazilo i kako bude tekao napredak u ovom vidu mog „usavršavanja".

Moram da kažem i to da sam mnogo tvrdoglava osoba, i da me je teško ubediti u nešto u šta ja ne verujem, mogla bih sebe nazvati empiristom (iako ne volim nikako da se deklarišem), jer verujem u sopstveno iskustvo, sve ostalo „može bit', a i ne mora". Poštujem tuđe mišljenje, ali je njegovo prihvatanje neka sasvim druga priča. Ovo pisanje je možda i jedan od mogućih načina kako sebe da menjam na bolje, makar kada je zdrava ishrana u pitanju. Pošto je ovo veoma opširna tema, naravno da ne mogu sve napisati u jednom članku, zato ću pisati u nastavcima, kako budem imala inspiraciju. Ipak sam ja žena u „najboljim godinama" kojoj je krajnje vreme da razmišlja o zdravom načinu života.

Dakle, evo prvi krajnje uopšten i skraćen tekst o osnovama pravilne ishrane:

Šta reći o paradajzu, kada je to opšte poznata i širom sveta rasprostranjena biljka. Može se naći u svežem obliku tokom cele godine, različitih boja, oblika, ukusa i naziva. Paradajz je plod biljke Lycopersicon lycopersicum, a pripada porodici Solanaceae, kojoj pripadaju i krompir i patlidžan. Naziv na francuskom je pomme d’amour, ili u prevodu “jabuka ljubavi,” a zašto bi je francuzi tako nazvali ako nisu smatrali da ima afrodizijačka svojstva? Na italijanskom je pomodoro ili “zlatna jabuka", između ostalog i zbog toga što su neke od prvih poznatih vrsta paradajza bile žute. Zovemo ga i rajsko voće, sigurno s pravom. Ne znam odakle vodi poreklo naša reč paradajz, i ne znam kakve i da li to uopšte ima veze sa engleskom reči "paradise", odn. raj - ali mi zvuči kao dobro poređenje.

Nešto malo i o zdravoj hrani da pišem. Ovo nije "samo" zdrava hrana, sledećih 14. namirnica su Steven Pratt, M.D., i Kathy Matthews autori knjige "SuperFoods Rx" izdvojili kao namirnice koje bi mogle svakom od nas da promene život, da nam pomognu da živimo duže, bolje i zdravije, a zašto  piše u kratkim objašnjenjima za svaku ponaosob. Dakle, šta je to "Superhrana":

Ako nekad u parkovima vidite grupe ljudi, neobičnih ali uvežbanih pokreta da znate da se radi o Tai čiju, drevnoj kineskoj borilačkoj veštini, koja i kod nas postaje sve poznatija. Takođe, ako se pitate kako da vežbanjem potrošite pokoju kaloriju unetu hranom, ili kako da sebe učinite pokretljivijim, ili kako da se opustite i smanjite nervozu i koliko-toliko eliminišete stres kao faktor rizika za vaše zdravlje - tai či je pravo rešenje. Zašto?