Jedan od načina konzerviranja višanja za zimu jeste i pekmez. Naravno da je najjednostavnije spakovati sveže višnje u zamrzivač, ali ako imate svoje drvo višnje, ako ih imate mnogo i ako ne morate da ih kupujete na pijaci, onda možete da pravite od njih šta vam se prohte. Eto, tako i ja, po sistemu: ima se može se, a ni ideja ne nedostaje.

Recept za senf po principu "uradi sam" bi mogao da spada u kategoriju zimnice ili u kategoriju sosova. Sve zavisi od toga šta je za vas senf: prilog, začin, preliv ili dodatak jelima i salatama.

Slatko i ljuto, miris habanera i pomorandže... Dobro je što ove vrste voća ima u manjoj ili većoj meri tokom cele godine, doduše manje ili više kvalitetne ili skuplje jeftinije, ali mislim da je za našu vremensku zonu idealno vreme za pripremu ove poslastice početak jeseni, pred kraj sezone domaće sveže paprike i početak sezone južnog voća.

Još jedan recept klasične zimnice ili salata od barene paprike.

Još jedna verzija ajvara u kojem se paprika ne melje nego cepka. Ovaj recept je nešto između "običnog" ajvara i pinđura (ili pindžura?).

Recept za slatko od đumbira (ili marmeladu, džem, pekmez, kako god da ga zovete) ili samo još jedan od načina kako da iskoristite đumbir.

Kiseli đumbir? Čemu to služi? Najkraće: isto čemu služi turšija ili kiseli krastavci.

Turšija od voća kao ovogodišnji uspeli eksperiment! Palo mi na pamet da se i voće može iskoristiti na način kao i obična turšija od povrća.  

Slatko od grožđa? Palo mi je na pamet da ga napravim jer u vinogradu imamo neko tzv. "zimsko" grožđe koje sazreva sa prvim mrazevima, ali čak i onda je za moj pojam malo kiselo. Ukratko: idealno je za slatko. Još kraće, ta kiselost je i jedini razlog zašto bih od grožđa pravila slatko.

Sušenje paradajza u rerni je, u poslednjih par godina, kod mene postalo uobičajeno krajem leta. Taj recept za sušenje paradajza u rerni je isprobala i Gaga Grne na svom blogu. Ove godine red je došao da i ja isprobam recept Gage u kujni za sušenje paradajza na suncu.

Turšija kao zimska salata, meni jedna od omiljenih. Da li ste se ikad zapitali odakle potiče i šta znači reč turšija?! Ja jesam, i pronašla sam da ta reč potiče iz persijskog jezika (ترشى - torshi), a iz te reči su izvedene i sve ostale koje se koriste na Balkanu i Bliskom istoku, a označavaju ukišeljeno mešano povrće. Iako se u svim tim zemljama turšija izgovara slično, postoje naravno razlike u načinu na koji se ona priprema, kako u vrstama povrća (bilo ono seckano ili u komadu) i začina koji se koriste, tako i u količini soli, sirćeta ili šećera.

Razlika između industrijskog i domaćeg jabukovog sirćeta je takva i tolika da je teško uopšte i praviti poređenja. Osnovna razlika: domaće jabukovo sirće miriši na jabuke, a što se tiče kiseline mnogo više podeća na kiseliji sok od jabuke nego na mnogo kiselije industrijsko sirće. 

Pekmeze kuvam uglavnom na isti način. Milslim,... kada uopšte kuvam pekmez. Kod nas u porodici baš i nemamo neku naviku da jedemo ni pekmez, niti slatko, ali eto ponekad, "izreskiram" se da skuvam po jednu - dve tegle nekog pekmeza. Više od toga i ne pojedemo, a i to malo nam se razvlači.

Pekmez od kajsija... ne mogu da kažem da sam neki preterani ljubitelj ove vrste prerađenog i prešećerenog voća, ali pošto su kajsije (uz višnje) moje omiljeno voće, a i ne pravim preterano slatke pekmeze, to je više neki domaći, voćni, kiselkasti "osveživač" za kolače (i sladolede).

Krastavci kišeljeni na suncu. Letnji kiseli krastavci. Ako to niste nikad probali, znači da niste živeli u Srbiji (ili možda u nekoj drugoj zemlji bivše Jugoslavije). U stvari,... ne znam odakle potiče ovaj recept, ali svakako jeste mnogo star i ne znam nikog u svom okruženju ko to nije probao. Doduše, mnogo ljudi znam koji ne vole ove krastavce, ali... mnogo je i onih koji ih obožavaju. Ravnodušnih - nema, bar ne da ja znam.

Sok od zove, uz Koktu je piće moje mladosti, a mislim da nisam jedina po tom pitanju. Danas je ovaj sok mnogo poznatiji kao "sok od zove orla" iz serije "Državni posao". No, kako se pravi taj čuveni sok?

Ove godine sam prvi put pravila pekmez ili džem od zove, tačnije od zovinih (bazginih) bobica, odnosno ploda zove. Do sada ga nisam nikad ni probala, kamoli pravila. Ne znam čak ni da ga je neko u mojoj okolini pravio. Sirup, sok ili čaj od cveta zove, su nešto na čemu sam odrastala, kako ja, tako i mnogi drugi, pa čak i moja deca. Nekad je bilo sasvim normalno da svaka kuća u proleće ima bar koju litru soka od zovinog cveta. I ne znam da li ima onih (sa ovih prostora) koji nisu bar jednom u životu probali taj čuveni domaći sirup od zove.

Pekmez ili džem, marmelada, kako god da ga zovete, od belih šljiva, za mene je bio eksperiment. Pokazao se kao uspešan eksperiment. Veoma uspešan eksperiment! Ako možete da mi verujete na reč?

Iako ne po mirisu, po ukusu je vrlo sličan pekmezu od kajsija. Kombinacija slatko-kiselog ukusa. I... ove bele šljive nemaju nikakve veze sa pesmom Pekinške patke - Bela šljiva :)

Imam recept za salatu od zelenog paradajza već dvadesetak godina sigurno, ali za sve te godine pravila sam je svega 2-3 puta. Ne zato što nije dobra, ili zato što je komplikovana za pravljenje, jednostavno sam zaboravila na tu salatu. Preturajući po receptima napisanim na silnim papirićima i po raznim sveskama i sveščicama, našla sam i ovo. Na kraju krajeva, kuvarancije sam počela da radim sa namerom da sve te svoje, a i tuđe stare recepte prebacim i sačuvam u ovakvoj formi.

Konačno sam rešila da probam sama da osušim paradajz u rerni i to između ostalog, zato što sam u pravo vreme, tj. u punoj sezoni domaćeg paradajza, u grupi Delimano posuđa na Fejsbuku videla sliku i recept za pravljenje istog. Iako to moje „rešavanje“ traje već par godina, nikako da i tu ideju sprovedem u delo. Kad god sam pomislila da bih ga mogla praviti - ili je vrućina, ili nema paradajza koji hoću da sušim... u stvari, kad me nešto mrzi uvek je lako naći izgovor. Već više puta sam rekla da je za mene pravljenje domaće zimnice uglavnom teško gubljenje vremena, pogotovo što ta domaća nekad ispadne skuplja od one industrijske zimnice. Osim toga malo je zimnice za koju smatram da je vredna mog slobodnog vremena, truda i rada – uz veliku verovatnoću da neće dobro ispasti i da će se zbog neadekvatnog konzerviranja brzo pokvariti. No, u ovom slučaju sam došla do zaključka da je sušenje paradajza u stvari vrlo jednostavan proces i da nema neke velike mudrosti i nije potrebna neka velika veština da bi se sproveo u delo. Da li i koliko će dugo trajati? Verujem da neće stići da se pokvari ;)